Slavi svoje uspehe bez obzira

koliko veliki ili mali oni bili...


 

„Знање је најбоља превенција“

 

 

У складу са циљевима Националне стратегије за младе и Стратегије за превенцију пушења у Србији за период до 2015. године, Удружење грађана „ИНА“ у партнерству са Удружењем за помоћ у отклањању штетних модела понашања и развијањa вештина живљења „ГЛАС“ уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта спроводи пројекат „Знање је најбоља преевенција“..

 

Циљ пројекта је развијање свести међу младима о штетности пушења и дуванског дима, кроз истицање поруке да пушење коначно постаје социјално неприхваћено понашање.

Како је пројектом предвиђена едукација 45 вршњачких едукатора - ученика средњих школа са територије општина Звездара, Стари град и Савски венац како бисмо омогућили да се што већи број младих у средњим школама, као једне од критичних циљних група, упозна са штетним последицама пушења цигарета, механизмом стварања зависности на никотин, као и акцијама дуванске индустрије чији је једини циљ стварање зависности код што већег броја младих. Пројектом је предвиђена и вршњачка едукација у форми једног школског часа и кампања против утицаја свих облика рекламирања, промоције и спонзорисања ове супстанце у медијима. Млади ће бити позвани да учествују на конкурсу за најбоље идејно решење за плакат и слоган о штетности дуванског дима и обележавању обележавању дана у месецу борбе против болести зависности, 5-ог новембра, под слоганом који победи на конкурсу.

 

Широм света је прихваћена чињеница о постојању глобалне епидемије употребе дувана. Преваленција пушења у Републици Србији је веома висока, али оно што посебно забрињава је чињеница да истраживања јасно показују да је популација младих у Србији међу најизложенијима утицају дуванског дима. Учесталост пушења међу младима је следећа: 54,7% младих до 15. године је бар једном пробало цигарете, међу студентима је до 27% активних пушача, док је пасивном пушењу изложено чак 97,4% младих.

 

Битан предуслов за напредак у контроли дувана јесте едукација и информисање јавности, поготово младих о негативним последицама пушења, а што је неопходно да би јавност разумела, прихватила и подржала ефикасније мере контроле дувана. Подаци изнети у Стратегији развоја здравља младих у Републици Србији недвосмислено говоре да је младима неопходна помоћ у превенцији.

 

Пројекат „Знање је најбоља превенција“,

спроводиУдружење грађана „ИНА“

Финансира Министарство омладине и спорта,

Република Србија

Group 2

 

 


 

   

Влада Републике Србија

Канцеларија за сарадњу са

дијаспором и Србима у региону

Број: 401-00-47/2013-03/106

Београд, 10. децембар 2013.године

 

Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Васе Чарапића 20, Београд,

коју заступа директор др Славка Драшковић и

Удружење за отклањање штетних модела понашања и развијање вештина живљења „ГЛАС“,

Генерала Хорватовића 20, Београд, Србија,које заступа Снежана Николић,

закључили су уговор о суфинансирању реализације пројекта „Говорите српски“.

 

Контекст:

Полазећи од идеје да модерне технологије могу бити једна од основа за креирање дидактичког средства које ће својом доступношћу моћи да приближити српски језик великом броју корисника, аутори овог пројекта су осмислили пројекат израде интернет сајта који ће имати информативну и едукативну функцију.

Полазне основе за креирање оваквог пројекта биле су следеће чињенице:

Српски језик је матерњи језик великом броју становника у региону Западног Балкана и Југоисточне Европе. Распадом СФРЈ и померањем граница многи наши становници остали су без подршке матичне државе и њених институција кад је у питању образовање и учење српског језика.

Српски језик је матерњи језик великом броју емиграната у читавом свету какоиз Србије тако из бивших СФРЈ Република: Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе.

Велики број припадника нашег народа из дијаспоре и региона нема могућност образовања на српском језику.

У дијаспори постоји одређен број школа које раде са нашом децом по програмуМинистарства просвете Републике Србије и то су углавном земље Западне Европе , Немачка, Швајцарска, Италија, Француска, Белгија и један мањи број ђака у Грчкој и Кини. Међутим, остале земље су препуштене образовним сиситемима земље пријема, интегрисаној настави, као што је то случај у Аустрији и Канади.

На универзитетском нивоу постоје катедре за славистику, српски језик лекторати, којима овај пројекат такође може да буде интересантан.

Резултат пројекта треба да буде специфично дидактичко средство за учење и правилно изговарање речи Српског језика.

Програми учења су различити, али речи, изговор и акценти су ствари живог језика и веома су корисне кад је у питању учење српског језика изван матичне земље.