Na putu Vašeg ličnog razvoja nalazite vezu između Vaših emocija, misli I ponašanja, postavljate Vaše prioritete i definišete sopstvene ciljeve.


Ojačavate vrline i slabite mane. Učite da volite sebe a posledično i druge. Otkrivate Vaše lične načine za rešavanje dnevnih problema – postajete bolji, opušteniji i zadovoljniji sobom.


2015-02-03

Da znaš majko kako je teško odgajati dete


 

Najveće zadovoljstvo svakog roditelja je kad oseti duboku biskost i čistu svetlost koja zrači iz njihove dece. Razmišljajući o starim konceptima podizanja dece, pitam se koliko se uklapaju u današnje vreme i da li ih je lako menjati? Da li svaki roditelj, u svom pokušaju da bude i dobar roditelj, negde duboko u sebi uključuje osećanje potpune odgovornosti za dobrobit svog deteta?

Ipak, iza takvog ponašanja se ipak krije strah da spontano izrazimo sebe. Pokušavamo da prikrijemo nedostatak vere u sebe i nezadovoljstvo sopstvenim životom. Oduzimmo sebi pravo na drugačiji izbor i blokiramo energiju koja bi se, ukoliko je pratimo i činimo najbolje za sebe, preko nas reflektovala na našu okolinu, pa tako i na našu decu.

 

Naša deca dolaze na svet kao izuzetno moćna intuitivna stvorenja. Obrasce ponašanja u ovom svetu uče od svojih roditelja, posmatrajući ih kroz ono šta rade (a ne šta im govore da urade), ali njihov duh je razvijen koliko i naš, još od samog rođenja. Možda čak i razvijeniji, jer možemo puno da naučimo od dece, samo je potrebno da spoznamo i priznamo da su to prefinjena duhovna bića.

Nažalost, nije mali broj nas koji, prateći put „popločan najboljim namerama“,  zapravo  zatvorimo  moćne  kanale njihove intuitivne prirode. Kad osvestimo tu grešku našeg nasleđa, imamo veliku šansu da prihvatimo pomoć naše dece da ponovo uspostavimo vezu sa sopstvenom višom svešću.

 

Možda bi škola roditeljstva trebalo, da od rane mladosti, usmerava buduće roditelje na jasan model  koji bi odredilo granice uloge i odgovornosti. Miadi ljudi se suoče sa tim pitanjima kad već dobiju dete, i kada im „haos“ novonastale situacije prosto nametne da  produže konceptte i šeme svojih roditelja.

Uloga roditeljstva na ovom, duhovnom nivou, je potpuno zanemarena. Poznajem mnogo roditelja, ovde uključujem i sebe, koji osećaju veliku krivicu i tugu zbog nekih svojih postupaka u podizanju svoje dece. Tek kada postanemo svesni koliku duhovnu moć imaju ta mala bića, shvatamo da je konflikt nastao upravo tamo gde je kanal te duhovnosti blokiran.  Nismo shvatili svoju ulogu na pravi način. Deca, kao tako duhovno uzvišena bića, su izabrala nas za svoje roditelje samo da im pomognemo da nauče kako da obave neke stvari u životu. A naša najveća greška je što ih smatramo bespomoćnim bićima koja „brižno“ kontrolišemo, smatrajući to našom obavezom.

 

Na njihovu transformaciju će uticati naš sopstveni razvoj i razvijaće se tempom kojim se i mi razvijamo. Oni će se menjati kako se mi budemo menjali, pa čak i kada ne žive sa nama oni će nastavljati da budu naš odraz. Deca su naša ogledala. Posmatrajući njihove reakcije možemo pomoći sebi da postanemo svesniji naših sopstvenih potisnutih osećanja. Kada želimo da zaštitimo dete od svojih negativnih emocija, njihova intuitivna moć otkriva tu haotičnu energiju i reflektuje je na sopstveno ponašanje. Posmatrajte ih i pronađite taj deo u vama. Kad postanete svesni da ste svoj bes iskalili na njima, prihvatite to kao proces učenja. Pokažite da vam je žao i nađite način da ostvarite još bliskiju vezu. Deci je potrebna iskrenost, ali vodite računa da ih ne pretvorite u svoje terapeute.

Iskustva ma koliko bolna, prihvatimo sa radošću, jer nam služe da nešto naučimo i da se razvijemo (uvek imajući na umu da ona oslikavaju naš unutrašnji proces).

Ne dozvolite da vam roditeljstvo bude izgovor da se upustite u sopstveni proces učenja i razvoja. Kada naučite da u većoj meri brinete o sebi i živite ispunjen i srećan život, i deca će učiniti isto. To ne znači da ih odbacujete ili ih puštate da rade šta hoće, već produbljujte emotivnu vezu koja podrazumeva međusobno otvoreno izražavanje osećanja i potreba ali i postavljanje jasnih granica – šta je u redu a šta ne.

Ponudite svojoj deci ljubav, podršku i savet (ukoliko žele da ga čuju), ali neka im bude jasno da je njihov život u osnovi njihova odgovornost.

 

I za kraj, najvažnija poruka za sve roditelje koji se negde u ovom tekstu prepoznaju: „Oslobodite se zavisnosti od svoje dece i suočite se da je praznina u vama nešto čime treba da se bavite“. Nije sramota da priznamo svoju ranjivost i nesvesnu grešku da stvari držimo pod kontrolom, jer divno je, što smo prihvatili proces promene kao doprinos otvaranju ljubavi i boljoj komunikaciji.