Na putu Vašeg ličnog razvoja nalazite vezu između Vaših emocija, misli I ponašanja, postavljate Vaše prioritete i definišete sopstvene ciljeve.


Ojačavate vrline i slabite mane. Učite da volite sebe a posledično i druge. Otkrivate Vaše lične načine za rešavanje dnevnih problema – postajete bolji, opušteniji i zadovoljniji sobom.


2015-07-13

Danas boli a sutra ostaje samo sećanje


 

Bol je veliki učitelj. Taj neprijatan, subjektivan osećaj vas uči da reagujete kreativno i pozitivno na stresne situacije, pomaže vam da imate osećaj kontrole i smanjuje rizik od povratka na situaciju koja ga je izazvala.

Dovoljno je reći bol i svima je poznato o čemu govorim. Svako ga je doživeo i nikome nije prijatan.

Povređeni ljudi postaju opasni jer znaju da mogu da prežive.

 

Kada trpite konstantnu bol, bilo fizičku ili emotivnu (loši partnerski odnosi, hroničnan stres, anksioznost i depresija, problemi na poslu), šta god da je u pitanju, u tim momentima skoro da je nemoguće da prebacite fokus na neke druge stvari. Bol odvlači pažnju od uživanja u sadašnjem trenutku. Želite da budete ovde i sada, ali se ipak disocirate u pokušaju da pobegnete od bola.

Šta bi se dogodilo ako se upravo tada fokusirate direktno na bol, da li će vam to pomoći da ga prevaziđete?

 

Navešću neke primere koji mogu biti od koristi:

1. Kada doživimo bol, ne samo da osećamo fizičku senzaciju neprijatnosti, već ga često poistovetimo sa reakcijom na bol u našem umu. Mi sudimo, etiketiramo, ne volimo to što nas je snašlo i želimo što pre da se oslobodimo te situacije. Konstantno razmišljamo o bolu, lociramo ga, pitamo se zašto je tu i šta ga je prouzrokovalo i zašto je baš nama to moralo da se dogodi. Razmatramo protekle događaje i opsednuti smo pitanjem, šta ćemo povodom toga da preduzmemo. Naš um pokušava da “reši” bol i kada to ne polazi za rukom mi smo ljuti, frustrirani i preopterećeni. A najveću grešku činimo upravo kada se odupiremo bolu.

Razne studije pokazuju da je za prevazilaženje takvih situacija potrebno razviti veštinu sjedinjavanja s bolom; da prihvatimo da se trenutno događa i da mu ne sudimo. Kada se dogodi, pokušajte da doživite bol kao nešto što vam hrani um i jača dušu.

Nedavno sam negde na internetu pronašla zanimljivo i na matematički način objašnjeno kako možemo da utičemo na smanjenje stresa. Objasnili su da ako zamislite bol na X skali i naš otpor prema bolu na Y skali, onda su X iY jednaki našoj potpunoj patnji. Što je bol veći, veći je i otpor, a to znači i naša ukupna patnja.

Iako nam se učini da nemamo snage da utičemo na smanjenje bola, ono što možemo da uradimo je da smanjimo otpor prema tome. Prihvatajući, ne bol, već sadašnji trenutak baš takav kakav je, smanjujemo naš otpor prema tome, što umanjuje našu ukupnu patnju. Iskustvo pokazuje, da ovakav pristup definitivno utiče na čitav proces promene neželjenog stanja.

U knjizi " Moć sadašnjeg trenutka ", Ekart Tol kaže: " Intenzitet bola zavisi od stepena otpora na sadašnji trenutak , a to opet zavisi od toga koliko snažno ste se identifikovali sa svojim umom. Drugim rečima, što se više identifikujete sa svojim umom, više patite ... što ste više u stanju da ispoštujete i prihvatite sadašnji momenat, više ste oslobođeni od bola i patnje .

2. Kroz tehnike meditacija (disanje, vizualizacija) poboljšaćete moždane funkcije. Kada meditirate, razvijate svesnost o tome da vi niste vaš um koji stalno razmišlja i analizira, kritikuje i sudi. Vi ste posmatrač vašeg uma, dublje biće, vi ste suština i duša.

Usmeravajući svoju svest na vaše iskustvo bola u sadašnjem trenutku, postaje vam sasvim jasno  da vi niste bol, već ste samo posmatrač.
Jednom kada vam pođe za rukom da stvorite jaz između bola i toga ko ste vi, bićete daleko objektivniji u vezi sa ovom temom.

3. Ponekad se toliko poistovetimo sa našim bolom, da je kasnije veoma teško da se oslobodimo “etikete” koju smo sebi nalepili.  Čak i kada se trudimo da ga pustimo, um i ego imaju tendenciju da zadrže nešto na šta su navikli, zakače se čvrsto na bol i  bore se da to ostane u njihovoj kontroli.

Ko ste vi, pita ego, ako ne onaj koji trpi bol?  Stalno razmišljajući i ponavljajući šta vas muči, na nesvesnom nivou postajete vezani za bol.

 

Vežbanjem svesnosti učimo da budemo prisutni. Vremenom počinjete da primećujete svoje jedinstvene obrasce razmišljanja i navika.

Postajete sve više i više svesni ovih obrazaca i primećujete da se jaz između misli i reakcija na njih povećava, i vi počinjete da pravite drugačiji izbor.

Osvešćena bol  u sadašnjosti, kao i sve drugo, se stalno menja. Ona će doći i otići. Kada u potpunosti osetite bol koja vas totalno iscrpi, tada možete da se pitate šta tu ima dobro  i nastavite da radite na tome.

Ovakve vežbe za prevazilaženje bola iziskuju vreme, strpljenje i doslednost, ali se isplati. Posebno ako uspete da smanjite ili prestanete sa uzimanjem lekova. Bol je sam po sebi lek. Kada naučite da koristite moć produžene pažnje, vi možete transformisati svoja iskustva i povratiti kontrolu nad svojim životom.

 

Najveća tajna uspeha jeste da shvatite kako um može moćno da upravlja vašim životom i naučite da iskoristite tu snagu u vašu korist.

Iako život nikada neće biti savršen, bez obzira koliko se trudili, često i nesavršene situacije mogu biti itekako zanimljive.

 

Razvijajte zdrave navike koje će vam pomoći da upravljate  svojim emocijama, mislima i ponašanjima na način koji vas podešava za uspeh u životu. 


Znajte da sve ono što negujete u mislima raste. Ako konstantno mislite o lošim stvarima, one će vam se i dešavati.

Fokusirajte se na dobre stvari i to će oslabiti prepreke i omogućiti bolja rešenja. Dani će vam postati prijatniji, a pozitivne stvari će se udvostručiti.

Budite svesni da se vaše misli pretvaraju u postupke, postupci u navike, navike u karakter, a on je vaša sudbina.

U svakom trenutku moć je u vama!