Na putu Vašeg ličnog razvoja nalazite vezu između Vaših emocija, misli I ponašanja, postavljate Vaše prioritete i definišete sopstvene ciljeve.


Ojačavate vrline i slabite mane. Učite da volite sebe a posledično i druge. Otkrivate Vaše lične načine za rešavanje dnevnih problema – postajete bolji, opušteniji i zadovoljniji sobom.


2016-09-09

Udruživanje


 

Ako želite da proširite vidike i otvorite mogućnost da razmišljate na nov način, pokušajte da se upoznate sa ljudima koji ne rade posao kao što je vaš ali gledaju u istom pravcu i spremni su za razmenu iskustava, znanja i kontakata.

Sve više postajemo svesni potrebe za razvijanjem veštine formiranja i održavanja uzajamno korisnih odnosa sa drugim ljudima, što daje smisao rečenici Richarda Bransona:

“NOT WORKING?  TRY NETWORKING” .

Udruženje ljubitelja prirode- Sokolska planina- Rožanj  je uputilo poziv predstavnicima Balint društva Srbije (dr Rosa Šapić) i Udruženja Glas (Snežana Nikolić, tj. moja malenkost), za učešće u programu “DOBRO JE -  VIDIMO JOŠ DALJE”. Autor programa je dr Zoran Mijić, čovek sa više odgovornih funkcija u svojoj karijeri i glavni “ krivac” za doživljaje koje ću vam opisati u nastavku ovog teksta.

Poziv smo sa radošću prihvatile tako da je ekipa, pojačana sa još jednim članom, Anđelijom - studentom psihologije, krenula Ibarskom magistralom prema Sokolskim planinama. U Pecki, varošici blizu Valjeva  dočekuje nas Zoran Perić  mladi profesor fizičke kulture i s njim nastavljamo put prema vrhu Rožanj.

Na nepunih 1 km do vrha zaustavljamo se kod  kapije iznad koje stoji natpis “Koliba M“.  Širom je otvorena i sa osmehom nas dočekuje bračni par Mijić. Oboje ostvareni u svojim profesionalnim karijerama, ponosni roditelji dvoje isto tako uspešne odrasle dece i iznad svega zagovornici zdravog života, sporta i rekreacije.

Dobra energija i još bolje raspoloženje spontano nas usmerava na razgovor o domaćinovoj ideji koja daje jasnu poruku o neophodnosti rada na sebi. Skok ka blagostanju moguće je napraviti samo ako ste posvećeni sebi, kako u telesnom, tako mentalnom i duhovnom napredovanju. Zoranova zamisao je da se na ovoj planiani, gde je ljudska ruka malo toga promenila, sprovodi program za jačanje snage tela, volje i uma, a onda u miru i čistoti svojih misli krenete duhovnim putem kako bi u životu mogli lakše da prebrodite izazove.

Mesto koje nudi mogućnost da zadovoljite sva svoja čula, nije slučajno odabrano.

Ovde se prostiru široke visoravni sa bujnim pašnjacima, borove i listopadne šume i vidikovci sa kojih “puca pogled”  prema Bosni, Rađevini, Podgorini, Podrinju, Mačvi, čak i Beogradu u zavisnosti od vremenskih uslova.  

Pitam se, čime li je bio inspirisan Duško Radović kada je rekao: “PLANINE SU ZA VRLINE A MORE JE ZA GREH”.

Cvrkut ptica, osvežavajuće strujanje vazduha i snaga drveća koje svojom energijom isceljuje su blagodeti koje ovde imate.

Šume su bogate fitoncidima, takozvanim baktericidnim materijama ,objašnjava nam dr. Zoran Mijić naš domaćin i vodič, koje se izdvajaju iz drveća i biljaka i vazduhu pružaju lekovita svojstva. Te pozitivne materije drveće samo „ispušta” kako bi sebe zaštitilo od bolesti tako da i samo udisanje tog vazduha za kratko vreme podiže nivo vašeg imunološkog sistema.

Kako izgleda jedan dan učesniku programa “DOBRO JE -  VIDIMO JOŠ DALJE”

Dan počinjemo ranim ustajanjem i vežbama za razgibavanje koje vodi upravo autor ovog projekta  jer sa Zoranom nekako sve počinje i završava.  Ozbiljnu karijeru je napravio i u rvačkom sportu. Sa njim, pozdrav Suncu nije kao kod praktičara joge, ali efekti su očigledni kao i svi benefiti vežbi koji se osete tokom dana. Ravnotežu zasniva na jedinstvu suprotnosti, kao jin i jang, zdravlje i bolest, toplo i hladno, akcija i opuštanje.

Zoran nam je rasporedio zaduženja i odredio satnicu. Nakon jutranje gimnastike  pijemo čaj spravljen od bilja koje raste na toj planini. Sakiba, drugi član ovog “dvojca bez kormilara”, ih sama bere, suši i priprema.  

Disciplina je na nivou. Vođe grupe (oba Zorana) gledaju na sat i pozivaju na pokret.

Tokom  šetnje, koja izgleda kao lakša planinska tura,određena je jedna deonica kojom se krećemo lagano i skoro sat vremena obavezno ćutimo i opserviramo detalje. Trudimo se da harmonizujemo komunikaciju sami sa sobom.

Utiske ćemo podeliti sa grupom u nastavku programa.

Pravimo kratke pauze na prostranim livadama i posvećujemo pažnju tehnici disanja. Ovo je prilika da osvestimo sopstveno nedovoljno i plitko disanje.

Ostatak puta slušamo zanimljive istorijske detalje o turskim osvajanjima i Soko gradu – tvrđava u kojoj su se turci najduže zadržali , koja nikada nije osvojena borbom već je naknadno srušena po naređenju kneza Mihaila Obrenovića. Ispod Soko grada (tvrđave) danas se nalazi manstir Sv. Nikolaja.

Stižemo do velikog krsta koji obeležava vrh Rožnja 973m nadmorske visine.

Kratka pauza i fotografisanje.

Sledeća destinacija je manastir koji su izgradile i održavaju dve čarobnice, monahinje – majke Darja i Paraskeva. Saznajemo kako je za samo pet godina sagrađena crkva i još nekoliko objekata koji sada čine manastirski kompleks posvećen Svecu Vasiliju Ostroškom.

Kroz zanimljivu besedu o teškom početku, zavetovanju da će podići crkvu bez ikakvih sredstava u tom momentu, životu u šatoru postavljenom na istom proplanku gde je sada dvorište prepuno cveća i svesnim žrtvama koje su bile spremne da podnesu zarad svog jasnog cilja. Darja nas podseća da zahvalnost, darivanje i molitve čine da se čuda dešavaju svima koji veru imaju. Vera je suštinska, ona nas ne napušta.

Zoran opominje grupu da je vreme da nastavimo dalje. Za uspešan program protrebna je disciplina i zato poslušno krećemo  ka obližnjem izvoru planinske vode gde nas informiše o njenom kvalitetu i ispitivanjima koja pokazuju da je vrlo korisna u prevenciji i rehabilitaciji oboljenja štitne žlezde.

Sa napunjenim flašama vraćamo se u “bazu” i  već izdaleka vidimo dim raspaljene vatre gde Veroljub, sada profesor u penziji, uživa u pripremi hrane. Kada je nekome ko vam sprema hranu u imenu pomenuta vera i ljubav neizostavna je nada da će svako od nas moći da zadovoljiti svoje gustativne senzacije.

Nadražena čula mirisa ubrzavaju aktivnost postavljanja trpeze. Tokom ručka, u dobrom raspoloženju prepričavamo utiske i dozvoljavamo mašti da sa novim idejama damo svoj doprinos za ovaj, već savršeno organizovan program.

Sada je na redu moje zaduženje - vođena meditacija kojom u duboko opuštanje lagano uvodim grupu. Fokus je na povezivanju sa svojim unutrašnjim bićem i oslobađanju nekorisnih emocija i nagomilanog stresa. Različita područja mozga pokazuju izmenjenu aktivnost i način povezivanja tokom smanjene aktivnosti kritičkog uma.

Nakon seanse dozvoljavamo želudačnim žlezdama da u miru obavljaju svoj posao.

Meditacija doprinosi brzom oporavku - stičemo utisak kao da smo se naspavali i dobro odmorili. Spremni smo za osveženje uz hladnu lubenicu i okupljaamo se za sledeću radionicu.

Asertivni trening za podsticanje samopouzdanja i razvijanje veštine potrebne za ostvarivanje zdravih međuljudskih odnosa, stručno vodi dr. Rosa. Ljudska bića su sklona da pod uticajem raznih životnih okolnosti postaju previše samokritična, počinju da sumnjaju u sebe i samookrivljuju se kada situacija krene u neželjenom pravcu. U interpersonalnim odnosima osobe sa niskim samopouzdanjem postaju nesigurne i uznemirene. Zato danas prolazimo kroz vežbe za jačanje samopouzdanja koje poboljšavaju način na koji vidimo sebe, mislimo o sebi i procenjujemo vrednost koju dodeljujemo sebi kao osobi.

Nakon toga, sledi drugi deo kondicionog treninga koji podrazumeva obilazak još jedne deonice ovog planinskog venca. Ovog puta pratimo našu domaćicu Sakibu, profesorku srpskog jezika i književnosti koja nas upoznaje sa planinskim biljem i njegovim korisnim dejstvima. U prirodi je lek za sve. Mnogo saveta i značajnih primera razmenjujemo tokom šetnje.

Vraćamo se u kamp  i pripremamo granje za logorsku vatru.

Odabrana je tema o kojoj se priča. Nekada je to pisac, nekada knjiga ili životno iskustvo koje neko iz grupe želi da podeli sa ostalima. Naša je tema o prijateljstvu.

Smeh, šala, gitara, pesma…Mrkli je mark.

Posmatramo vatru i plamene jezičke koji igraju i trepere u najrazličitijim bojama. Pucketanje grančica, neobični zvukovi prirode, toplo, mekano ćebence prebačeno preko naših leđa, doprinosi da san počinje da nas savladava.

Nebo je puno zvezda. Nagoveštava još jedan sunčan dan. Bar tako kažu….

….a tako i jeste!