Odvikavanje od pušenja


SVEDOČENJA ZADOVOLJNIH KLIJENATA



Da li ste se ikada zapitali da li zaista želite da pušite?


Cigarete se prave od lišća duvana u čijem gajenju se obilato koriste pesticidi i različita đubriva. Lišće se suši u pećima na drva za koja se koriste hektari posečenih šuma. Potom se duvanu dodaju različiti aditivi. Dim duvana sadrži hiljade hemikalija. Stotine su otrovne i mnoge uzrokuju rak. Nikotin je psihoaktivna supstanca koja utiče na mozak i na srce. To je lukava supstanca. Ona deluje i smirujuće i uzbuđujuće. Katran iz duvana oblaže i oštećuje pluća, otežavajući disanje. Katran dovodi do raka grla i pluća. Ugljen monoksid kao još jedan sastojak dima cigareta lišava organizam kiseonika. On takođe čini krv gušćom i lepljivom, i povećava njenu sposobnost ka zgrušavanju. Između ostalih tu su još i amonijak, cijanid, arsen, benzen, DDT. Proizvođači duvanskih proizvoda dodaju različite ukuse u svoje proizvode koji maskiraju loš ukus duvanskih toksina.


Ubistvena statistika


Prošle godine, preko 5 miliona ljudi širom sveta umrlo je zbog upotrebe duvana. Svakih 7 sekundi jedna će osoba umreti usled posledica upotrebe duvana !

Pušenje uništava Vaš izgled. Pušači imaju smežuran ten, ranije stare i sa 40 godina imaju bore kao da su 20 godina stariji- zato što pušači funkcionišu sa manje kiseonika . Telu je potreban kiseonik da održi kožu zdravom i da napravi nove ćelije u zamenu za stare. Pušenje izaziva krvarenje desni i gubitak zuba. Da li ste videli “dlakav”jezik pušača? Katran se taloži i sprečava prirodnu zamenu ćelija na površini jezika i time se dobija “dlakav” efekat. Ovo zadržava hranu i doprinosi razvoju lošeg zadaha. Ljubljenje pušača je kao lizanje pepeljare. Sa lošim zadahom, žutim prstima, desnima koje krvare, odećom i kosom koja se oseća na dim, pušači zaista štrče u gomili. Nimalo prijatan prizor ili miris. A zbog toga što pušenje uništava i čulo mirisa, pušači ne shvataju koliko smrde.


Pušenje Vas ostavlja bez daha, skraćuje Vam zivot, i ostavlja Vas bez novca. Cena pakle cigareta nije velika, ali nevolja je da jedna nije dovoljna. To je kao da bacite novac u vatru i gledate kako gori. Razmislite šta sve možete da kupite umesto cigareta ?


Saveti za odvikavanje od pušenja:


1. Postavite svoje razloge za ostavljanje pušenja:

Fizičke prednosti: - osećaj ukusa i mirisa je bolji ; hrana više prija, - dah iz usta je svež, - cirkulacija krvi je bolja a koža poprima zdraviji izgled, - poboljšanje ukupnog zdravlja, - prestanak kašlja i čestih upala, - pravilniji rad srca, - niži krvni pritisak, - manji rizik obolevanja od bronhitisa, srčanog infarkta, emfizema, čira na želucu, karcinoma svih lokalizacija…
Društvene prednosti: - oslobađate više vremena za posao, - porodicu i prijatelje, - ne smetate drugima dosadnim izduvavanjem dima, što ih čini pasivnim ili prisilnim pušačima, - kuća, stvari i automobil odišu svežinom, - nestaje opasnosti izazivanja oštećenja imovine neugašenim opuškom, - mogućnost uživanja u određenim društvenim okupljanjima kad je pušenje zabranjeno, - bolja koncentracija i veća opreznost jer izostaje odvraćanje pažnje zbog pušenja, - dobijanje naklonosti porodice i prijatelja…
Emocionalne prednosti: - zadovoljstvo zbog mogućnosti kontrole nad vlastitim ponašanjem bez cigarete, - porast osećaja lične vrednosti ; povećanje samopouzdanja, - zadovoljstvo zbog davanja pozitivnog primera deci i drugima, - nema više potrebe stalnog izvinjavanja, - zestaje osećanje krivice, - raste osećaj sreće i zadovoljstva, - na budućnost gledate s više poverenja, - sve ukupno se bolje osećate…
Finansijske prednosti: - nema više izdataka za kupovinu cigareta
2. Nađite podršku.
Recite svojim prijateljima, rođacima, svom partneru i upozorite ih da ćete možda biti neraspoloženi i ćudljivi. Tražite od njih da podrže vašu odluku da ostavite cigarete. Nađite nekog ko će vam praviti društvo u tome.
3.Postavite datum ostavljanja duvana.
Napravite listu situacija u kojima pušite. Šta biste mogli da radite umesto pušenja ? Budite spremni da izadjete na kraj sa cigaretama. Vežbajte „ hvala ne pušim“
4. Probudite se i recite“ ja ne pušim više“.
Pročitajte vašu listu razloga za ostavljanje duvana. Obucite čistu odeću. Prekinite svoju rutinu, krenite da radite stvari drugačije.
5. Pijte puno tečnosti da očistite svoj organizam.
Pijuckajte stalno po malo. Jedite zdrave obroke.
6. Vežbajte.
Što se više budete kretali to ćete manje da mislite na cigarete. Posle vežbanja se opustite.
7. Poklonite pažnju sebi.
Sada imate više novca za trošenje. Kupite sebi poklon i sanjarite šta ćete kupiti sebi za novac koji uštedite.
8. Ako imate glavobolje, suvo grlo, kašljete ili se osećate loše, znajte da pobeđujete. To se vaše telo oslobađa toksina i počinje da se obnavlja. Izbegnite iskušenja. Nemojte ni da pomislite“ uzeću samo jednu.“

9. Budite pozitivni.

Prestajanje sa pušenjem je početak nove budućnonsti. Ali krenite po redu. Danas samo odlučite da nećete pušiti.


Hipnoza i ostavljanje pušenja


Postoji više različitih prepreka u ostavljanju pušenja i one ne uključuju samo apstinencijalne simptome zbog uskraćivanja nikotina. Problemi na koji nailaze osobe koje ostavljaju pušenje mogu uključivati sledeće: dobijanje na težini, strah da osoba neće biti u stanju da živi bez cigareta, strah da će sve biti mnogo teško, strah da osoba neće biti u stanju da rešava životne probleme bez cigareta.


To se uglavnom dogadja zbog nedostatka razumevanja, nedovoljno pripreme i nedostatka znanja. Glavni problem je što pušači ne shvataju koliko veliku ulogu ima um u pušačkom životu.


Kada pušač počinje sa pušenjem, to je zbog određenog razloga, da se uklopi, kao izraz pobune, u suočavanju sa teškim problemima, da pokrije nesigurnost, da impresionira rođaka, prijatelja. Taj razlog za njih iako nepoznat, i dalje postoji duboko u njihovom umu. Oni takođe imaju nekoliko drugih razloga za pušenje, poznati kao pušačke navike. Ta navika je vezana za određena mesta, grupe ljudi, vreme, emocije, događaje ili situacije, između ostalih.


To je ono gde um igra veliku ulogu, jer um je povezao neku od gornjih situacija ili mnoge od njih, za cigaretu. Tako da kad god se pušač probudi, krene da se vozi na posao, sprema se za neko putovanje, ili se sprema da upozna roditelje svog partnera po prvi put, on upali cigaretu. To se naziva stečena reakcija, koja se posle nekog vremena ponavljanja izvršava automatski.


Um ima veliku ulogu u pušenju i pušačkoj zavisnosti. Pušači su naučili njihov um da misli o cigareti u određenoj situaciji. Ali um takođe može biti naučen da otkloni te asocijacije.


Hipnozom pušači mogu biti naučeni da dođu do dela uma (podsvest) koji kontroliše pušenje i da ga povežu sa svesnom željom da prestanu sa pušenjem.


Ako uporedimo naš um sa kompjuterskim programima, operativni sistem u kompjuteru bi odgovarao našem podsvesnom umu, koji funkcioniše automatski, i sa nama je od rođenja.


Ali čovek ima i mnoge druge programe, kao što kompjuter ima Word, Excel, Outlook, razne programe koji nisu od suštinske važnosti za funkcionisanje kompjutera. Takvi programi su kod čoveka oni koje on nauči u nekom delu života, i koji mu omogućuju da ima različite sposobnosti, odnosno da radi razne stvari (trči, peva, crta…) . Ove programe u jednom trenutku naučimo, i posle nekog vremena ponavljanja ih obavaljamo automatski.


Pušenje je isto to, program u svesti ljudi. Dešava se automatski – naučena reakcija na izvesne situacije ili događaje.


Drugi veliki benefit od hipnoze u ostavljanju pušenja je taj što hipnoza sprečava dobijanje kilograma. Hipnoza dopušta pušačima da se povežu sa svojim apetitom tako da mogu da jedu onoliko koliko im je realno potrebno.

Dakle da bi prestali sa pušenjem pušači moraju da otklone njihove razloge za pušenje. Na primer mnogi pušači koriste duvan jer je to njihov izvor zadovoljstva, i doživljavaju da je to jedina stvar koja je zaista njihova i samo njihova. Alternativa za pušača je da nađe nov izvor zadovoljstva, možda nov hobi, koji će zahtevati vreme za sebe.


Kada je jednom otklonio svoje razloge za pušenje, pušač sada treba da iskoristi ovaj momenat da bi pokrenuo sebe unapred. Glavna greška koju mnogi pušači prave je da kreću da razmišljaju – moram da prekinem jer će me u suprotnom cigareta ubiti, dobiću neku bolest, što je svakako vrlo moguće, ali to ne čini dobro njegovom stanju svesti, jer u tom slučaju on ostavlja pušenje iz straha, a ne iz želje.


Kada jednom otkloni svoje razloge za pušenje, važno je da bivši pušač izbegava bilo kakve zamke i takođe spreči bilo šta što može da ga navede da se vrati staroj navici. To se najčešće dešava zbog razmišljanja o cigaretama, zbog dobijanja na težini i apstinencijalnih simptoma. Hipnoza upravo deluje na svest pušača, sprečavajući ulazak u sve zamke koje ga ponovo mogu vratiti poroku.


Hipnoza pomaže da se prekine pušačka navika i zavisnost u njenom korenu – pušačkom umu.


Gojaznost


Svakom je poznato da odgovarajuća ishrana i dovoljno vežbanja mnogo znače u vođenju zdravog životnog stila. Ali ako ste pokušali različite dijete i otkrili da nijedna ne deluje, to je možda zato što nijedna od njih ne tretira pravi uzrok vašeg viška kilograma. Istraživanja ukazuju da polovina opšte populacije je u odredjenom periodu života bila na dijeti, dok se računa da je trećina stanovništva konstantno na nekoj dijeti. Istina je da mnogi ljudi koji pokušavaju da sprovode dijetu na svoju ruku, ne dolaze do uspeha.


Pregled


Ljudski organizam ima savršen mehanizam da nas obavesti kada smo gladni i kada smo siti. Oni koji se prejedaju često ignorišu znake sitosti i nastavljaju da jedu. Postoje različiti razlozi zašto ljudi to čine, pojedine osobe toliko brzo jedu tako da prosto propuste znake sitosti, ili navika da se potpuno očiste tanjiri da se hrana ne bi bacala (kao što su nas često učili roditelji u detinjstvu).


Drugi razlozi zašto se ljudi prejedaju mogu uključivati dosadu, usamljenost, nagrađivanje ili zaštitu sebe. Mnogi od ovih razloga vode poreklo od nekog emotivnog događaja u prošlosti koji je ostao zaključan u podsvesti osobe ( iako ga više nema u svesnom umu). Potreba za jelom često zadovoljava našu psihu pre nego što zadovoljava našu fizičku potrebu koja nam omogućava da preživimo. Promena uloge koju ima hrana u našim životima često može biti ključ za dugoročno regulisane telesne težine.


Znaci prejedanja:


  • Jedenje svega sa tanjira, da se hrana ne bi bacala ( nesposobnost da se odmeri potrebna količina odnosno da se vrati višak hrane kada osoba oseti sitost)
  • Uzimanje hrane kada je osobi dosadno ili kada je usamljena
  • Jednje kada je osoba uznemirena ili tužna
  • Jelo kao nagrada
  • Jedenje u smislu zaštite sebe ili u stvaranju barijere
  • Utešno jedenje da bi se popunila neka emocionalna praznina
  • Prebrzo Jedenje da osoba i ne može da stigne da oseti dovoljno ukuse hrane ili da primeti signale tela da je stomak pun

Kako hipnoza može pomoći kod gojaznosti ?


Hipnoza može pomoći osobi da prepozna traumatski događaj koji je uzrokovao sklonost osobe da svoje nezadovoljstvo kompenzuje hranom. Ulaženje u podsvesni um je bitno u otkrivanju uzroka prejedanja, i jednom kada je on prepoznat može se raditi na njegovom otklanjanju.


Hipnoterapija može pomoći u stvaranju različitih stavova prema hrani, i razvijanju novih navika u uzimanju hrane. Pojedinci mogu vratiti kontrolu u vezi količine hrane koju uzimaju, tj. prekidanje uzimanja hrane kada se pojavi osećaj sitosti.


Hipnoza može pomoći osobi da :


  • Nauči da bude opuštenija u vezi regulisanja svoje težine
  • Razvije novu sliku sebe
  • Počne da misli pozitivno o težini i dijetama

Hipnoza je izuzetno tražena kao efikasna metoda za smanjenje težine zato što je suština u promeni načina na koji vidite sebe i u promenjenoj svesti o tome koliko vam je zapravo hrane potrebno. Hipnoterapija je sigurna i uvek predstavlja prijatno iskustvo, i mnoge osobe koje žele da smanje težinu biraju hipnozu (kao način gde nauče da koriste moć podsvesti) radije nego različite dijete koje retko dovode do dugotrajnih efekata.


Moć hipnoze može biti iznenađujuća za one osobe koje nikada nisu pokušale tako nešto. Kada hipnoterapeut uvede osobu u duboko stanje opuštenosti podsvesni um postaje otvoren za sugestije koje mogu potpuno promeniti način na koji ta osoba vidi i reaguje na realnnost oko sebe. Ljudi koji se prejedaju, stalno nešto grickaju, ili oni koji jedu pogrešnu hranu mogu se navesti da postanu gadljivi na takvo ponašanje i da naprave bitnu izmenu stava prema hrani koja nije dovoljno zdrava odnosno hranljiva.


Kontrola težine je jedna od današnjih najčešćih koristi koja se može postići hipnoterapijom. Ljudi koji su postali ogorčeni zbog svoje nemoći da utiču na smanjenje težine, mogu kroz hipnoterapiju naći način da smanje važnost hrani u sopstvenim životima i da se osete zadovoljnim sa tri skromna obroka dnevno. Hipnoza zapravo može smanjiti Vaš apetit, može učiniti da se osećate sitim mnogo ranije i može vam određene namirnice ( grickalice, hleb, čokolada) koje su vam posebno problematične učiniti odbojnim.


Mnogi hipnoterapeuti sada nude novu moćnu tehniku po kojoj je klijentu prdstavljena slika kao da je imao operciju želuca, što za rezultat ima drastično smanjenje apetita. Ova metoda dovodi do toga da osoba zaista veruje da je imala operaciju smanjenja želudca, mada većina klijenata reguje tako dobro na hipnoterapiju da posebne tehnike ovog tipa nisu ni potrebne. Osobe koje žele da smršaju moraju da budu odlučne u vezi svoje želje da smršaju i u vezi stvaranja novog početka u svojim životima. „ Zavisnost“ od određenih vrsta namirnica kao što su : čokolada, grickalice i sl. je najčešće najlakša za tretiranje, dok kontrola porcija i uspostavljanje sporog jedenja zahteva razvijanje osećaja za stvarnu veličinu želudca, što opet iziskuje određeno vreme.


Zahtev za hipnoterapijom u tretmanu gojaznosti se povećavala u skladu sa rastom svesnosti o zdravstvenim problemima koji su u vezi sa viškom kilograma. Dijabetes tipa II je rastuća pretnja za osobe koji nekontrolisano jedu i ovo se posebno odnosi na mlade ljude. Stariji ljudi su motivisani potrebom da smanje napor za srce ili da otklone pritisak na zglobove. Prednosti smanjenja težine za ličnost čoveka u smislu rasta pouzdanja ne treba ni pominjati.


Fenomenalni rezultati hipnoterapije u regulaciji telesne težine


I pored istine da je hipnoterapija odlično rešenje za regulisanje telesne težine, značajno je reći da je često neophodno vreme i strpljenje, jer u nekim slučajevima samo nekoliko seansi nije dovoljno.


Sve zavisi od toga zašto neko preterano jede. Neko jede zato što je depresivan, napet, usamljen, dok problemi drugih idu nešto dublje ( bulimija i sl.) . Ali za većinu ljudi koji traže način da smanje težinu, navika nezdrave ishrane je postala sastavni deo njihovog načina života.


Čak i za ljude čije su nezdrave navike duboko ukorenjene , stvari nisu tako jednostavne kao što izgledaju.


Hrana je svuda oko nas !


Problem je da smo preko različizih medija, konstantno izloženi dvema suprotnim slikama, jedna je predivno telo nekog modela, telo koje bi svako poželeo, a druga je hrana koja mami, u svoj svojoj raznovrsnosti, spektru boja i oblika. I tu leži teškoća jer nam se poslednje prodaje kao prezentacija prethodnoga. Gde god da odete, bilo koji TV kanal da pogledate, zgodni ljudi pokušavaju da Vam prodaju ukusnu hranu.


Predanost je ono što Vam je potrebno


Hipnoterapija je sveobuhvatna i ona se ne bavi samo Vašom dijetom, već i nivoom fizičke aktivnosti koju upražnjavate. Mnoga pitanja se postavljaju: šta jedete? Koliko toga jedete ? Šta smatrate zdarvom ishranom, a šta nezdravom? Da li vežbate ?


Hipnoza Vam može pomoći da promenite loše navike u ishrani, ka boljim navikama, ali ona je i takođe sjajan način za povećanje motivacije , omogućujući Vam ne samo da počnete da vežbate nego da to zaista i želite. 3 ili 4 seanse su dovoljne da Vas pokrenu sa tačke gde stojite, ali će vam biti potrebne povremene dodatne seanse, sa razmacima od nekoliko nedelja ili nekoliko meseci, ne samo da se bavite problemima koji mogu iskrsnuti, već i da radite na tome da nema povratka starim navikama, kao i da ostanete fokusirani na sebi zadate ciljeve.


Gubljenje težine na pravi način, kilogrami koji odlaze i ne vraćaju se , se ne postiže preko noći.


Prihvatljivi gubitak težine je između kilogram i dva, nedeljno, svake nedelje, dok ne postignete željenu. Jednom kada dostignete željenu težinu, ona se održava pridržavanjem plana zdravog načina ishrane i vežbanja koji ste i koristili dok niste došli do svog cilja.


Smanjenje težine, čak i sa hipnozom zahteva privrženost i posvećenost.


Zašto jedem kada nisam gladan. Jedenje kao emotivna kompenzacija- objašnjenje.


Često jedemo iz emotivnih razloga. Šta je to“ kompenzacija emocija hranom“ ? Nekad možemo pokušavati da potisnemo negativne emocije , kao što su usamljenost ,tuga i sl, sa hranom. Brzo zadovoljstvo nam pruža kratkotrajno skretanje pažnje sa negativne emocije, ali kada se negativne emocije ponovo jave ( ovog puta praćene stidom, krivicom) mi jedemo više da ih potisnemo, i magični krug se u nedogled ponavlja. Moramo da prekinemo vezu između naših emocija i hrane koju jedemo ako želimo da uspemo u smanjenju težine, dugoročno. Nažalost ovo je skoro nemoguće ako samo koristimo našu snagu volje.


Nismo glupi, znamo da nas hrana ne može rešiti negativnih emocija, ali je ipak koristimo u te svrhe- zašto ? Emocionalne veze sa hranom su najčešće napravljene u detinjstvu. Kolač za dobijanje roditeljskog odobrenja stvara sećanja u kojima se hrana povezuje sa ugodnom negujućom slikom roditelja. U odraslom dobu, možemo jesti zarad utehe, podsvesno pokušavajući da ponovimo iskustvo iz detinjstva.


Zašto je brza hrana tako primamljiva i zašto jedemo te čokoladice kada ne želimo ? Tokom najvećeg dela naše evolucije, borili smo se da dođemo do visokokalorične hrane , što znači da je takva hrana jednom bila zdrava hrana. Tek je u poslednjih 100 godina u razvijenom svetu započela je suprotna borba, da smanjimo unos kalorija. Nažalost evolucija funkcioniše sporijim tempom nego tehnologija, tako da smo vezani za oskudicu kalorija, iako smo okruženi obiljem kalorične hrane.


Korišćenje šećera oslobađa endorfine, čime se stvara osećanje sigurnosti zadovoljstva.


Naravno, možemo prosto odoleti čokoladici, zar ne ? Neki to mogu, sasvim sigurno samo na bazi sopstvene volje, ali za većinu nas običnih “smrtnika”, pokušaji da tek tako odolimo su često jako naporni. Što više odolevamo , to nas više naši evolucioni programi guraju da se prepuštamo hrani. Što se više trudimo da ne mislimo o hrani, to ona postaje sve intenzivnija u našim mislima.


Većina dijeta podrazumeva da se borimo sa ovim psihološkim i fiziološkim porivima. Ovo ćete prepoznati kao zahtev na koji biste odgovorili snagom volje, ali uglavnom ćete imati kratkoročne efekte. Pokušavajući na takve načine da smanjite težinu pritisak postaje prevelik dovodeći do toga da osoba čak izgubi samopouzdanje koje imala na početku dijete. To je razlog zašto većina ovakvih dijeta ne uspeva.


Kako hipnoterapija postiže svoj uspeh u dugoročnom smanjenju težine ? Prvo, time što pomogne da sebe razumete bolje tako da možete da ublažite negativne emocije koje su Vas uvele u začarani krug. Putem hipnoze možemo reprogramirati podsvesnin deo ličnosti, što znači da time možete smanjiti nivo pokušaja koji su Vam potrebni da odolite izazovima.


Jednostavno rečeno, umesto da se svaki dan borite sa Vašim podsvesnim , mnogo je bolje da je angažujete kao svog saveznika, u stvaranju magičnog kruga smanjenja i dugoročnog održavanja željene težine.


Stres


Stres se dogadja kada osoba proceni da bi nešto moglo ugroziti njeno blagostanje, na fizičkom ili psihičkom nivou ili u kombinaciji oba. U tom stanju um i telo reaguju automatski sa ciljem da pripreme osobu na odbranu, ili napad tako što se osobađaju hormoni stresa ( adrenalin i koritizol).


Ovo je primitivna reakcija koju imamo i koja nam još uvek ponekad treba. Činjenica je da se priroda opasnosti u odnosu na nekadašnje vreme promenila ali i dalje neće nestati, bez obzira da li ćemo se boriti ili pobeći od njih. Nažalost, automatsko reagovanje našeg organizma ne može jasno razlikovati da li opasnost dolazi od pretnje dobijanja otkaza ili tigra koji nam se prikrada. Rezultat je, da nas stresne promene mogu oštetiti ako su prevelikog intenziteta, ili ako predugo traju.


Današnji čovek je napravio masu stresora sa kojima izgleda da teško izlazi na kraj. Samo naše kompleksno mišljenje i složene društvene strukture često su značajan izvor stresa. Naše automatsko reagovanje kao da nije u toku sa našim mentalnim razvojem.


Ali naša sposobnost da mislimo i razmišljamo je svakako i bitan deo rešenja. imamo sredstva da izgradimo mnogo srećnije živote kroz misli i našu sposobnost da uvežbamo naš podsvesni um da reaguje mnogo konstruktivnije.


Hipnotičke tehnike mogu biti upotrebljene da pruže sposobnost svakome, u bilo koje vreme, da prizove i uspostavi mnogo prijatnije i opuštenije stanje svesti putem , na primer, jednostavnog fizičkog stimulusa, kao što je dodirivanje čela prstima. Okidač je povezan u hipnozi, sa , recimo mirnim i udobnim mestom gde osoba može osećati samo zadovoljstvo ili sreću… postoje mnoge hipnotičke tehnike slične ovome.


Mehanizam hipnoze u sprečavanju stresa je pristup po kome sva naša neprijatna osećanja vezana za stres ne dolaze direktno od stresnih događaja za koje ih vezujemo, već od načina na koji mi posmatramo te događaje. Na primer ako nekoga šef pozove u svoju kancelariju, on može reći da se oseća anksiozno zbog toga, ali ono zbog čega će se ta osoba zapravo osećati anksiozno jesu njene misli koje ona ima u vezi poziva šefa, jer osoba može pomisliti:”Šef će kritikovati moj rad, to je nepošteno, neće hteti da me sasluša, i to je sve užasno”.


Suštinsku podršku koju kroz hipnozu možemo dobiti je u smislu većeg samopouzdanja, tako da bi u našem primeru osoba mogla da pomisli :”Šef će kritikovati moj rad, ali ja bih nešto mogao/la da naučim iz toga. Neće biti pošteno to što će mi reći, ali mnoge stvari u životu nisu poštene. Šta god da mi kaže, neće biti kraj sveta, ja znam koliko vredim i šta mogu”.


Hipnoterapijski pristup je takođe izuzetno značajno orudje za sugerisanje mnogo racionalnijeg i manje zahtevnog načina mišljenja u vezi stvari i situacija koje bi nam mogle biti problem i na taj način stvaranje sigurnijeg puta ka srećnijem i uspešnijem životu.


Prevazilaženje stresa


Svi znamo da odredjene stvari na različite osobe drugačije deluju i samim tim mogu biti različito stresne. Neki ljudi uživaju u skakanju padobranom, držanju opasnih životinja, ili imaju punu kuću dece na spavanju. Drugi, reaguju na najmanju sitnicu na koju im “skače” pritisak.


Možemo reći da stres ima više veze sa tim kako nešto posmatramo , nego šta se zapravo dešava.


Ne možemo uvek da kontrolišemo stvari koje nas dovode do stresa. Ali učenje da reagujete kreativno i pozitivno na stresne situacije pomaže da imate osećaj kontrole, i smanjuje rizik od bolesti koje su vezane za stres.


Metode kao što je hipnoterapija, savladavanje tehnika disanja i sl. Vam pomažu da naučite neke od načina za prevazilaženja stresa, ali postoje još neke stvari koje možete da uradite i sami:


  1. Obezbediti sebi dovoljno noćnog sna. U suprotnom, stvarate dodatne hormone stresa.
  2. Kupite knjigu viceva. Smeh smanjuje nivo hormnona stresa i povećava nivo zaštitinih antitela
  3. Vežbajte redovno. Vežbanje utiče na stvaranje endorfina u mozgu, koji deluje da se osećamo dobro.
  4. Odbacite cigarete, korsitite alkohol u umerenim količinama, i pokušavajte da se hranite zdravo i u adekvatnim količinama
  5. Opuštajte se svaki dan. Važno je da se opuštajte na pravi način a ne tako što ćete peglati veš, prateći omiljenu TV seriju. Priuštite sebi aromatičnu kupku, masažu, praktikujte samo hipnozu, šetnja u prirodi, “isključite se”…
  6. igrajte se sa decom. Uključite decu u programe koj ćete koristiti na obostrano zadovoljstvo.
  7. Održavajte pozitivan stav. Vreme provedeno u saobraćajnoj gužvi iskoristite za prizivanje pozitivnih slika i reči.
  8. Pravite liste. Prepoznajte prioritete, i raspodelite obimne zadatke na više manjih.
  9. Napravite plan akcije. Napišite listu stvari koje Vas dovode do stresa, i odlučite šta biste uradili sa njima u idealnom svetu. Razmislite: da li je to praktično ? Ako jeste, napišite prvi korak koji možete preduzeti. Ako nije, napišite najbolje moguće alternative.
  10. Ako mislite da je sve ovo malo komplikovano kontaktirajte prvog hipnoterapeuta od poverenja.

Ako se stress ne tretira on može preći u neki od sledećih simptoma: Bes, depresija, anksioznost, promene u ponašanju, neutoljiva glad, manjak apetita, često plakanje, teškoće u spavanju, osećanje umora, teškoće u koncentraciji, bolovi u grudima, zatvor ili dijareja, mišićni grčevi, vrtoglavica, grickanje noktiju, nervozni trzaji, osećaji probadanja, osećanje nemira, povećanje znojenja, seksualne disfunkcije, gubljenje daha, bolovi u mišićima…


Strah i Anksioznost


Strah je osećanje gde osoba procenjuje da je nešto neposredno ugrožava za razliku od anksioznosti u kojoj osoba smatra da celokupna njegova životna situacija prevazilazi njegove mogućnosti. Anksiozna osoba procenjuje da nije u stanju da izadje na kraj sa zivotnim teškoćama. Pošto je kontekst u kome se javlja ovo osećanje toliko uopšten, osoba često nije u stanju da odredi uzrok svog straha. Strahovi i ankioznost su normalna ljudska osećanja koja imaju adaptivno-zaštitnu ulogu i omogućavaju osobi da adekvatno reaguje u situacijama u kojima postoji opasnost koju treba izbeći.


Svi strahovi se generalno mogu podeliti na :
1. Socijalne strahove – strah od socijalnih situacija
2. Strah da budemo zarobljeni NA nekom mestu ili situaciji iz koje ne možemo da pobegnemo
3. Specifične strahove – stah od specifičnih objekata


Specifični strahovi mogu biti u vezi sa sledećim stvarima/situacija : Prirodne sredine ( strah o grmljavine, vode, oluje…), Životinja (strah od paukova, miševa, zmija…), Medicine ( strah od krvi, primanja injekcija, posete doktoru…), Situacija – strah od mostova, odlaska od kuće, vožnje…


Preterani strahovi, fobije mogu imati sledeće uzroke:
- Stres
- Serije stresnih ili negativnih iskustava
- Strah od straha
- Prenešen od osoba koje i same imaju strah (roditelja, brata, sestre..)
- Trauma iz prošlosti

Postoje različite tehnike koje se upotrebljavaju u tretmanu preteranog straha i anksioznosti, u vidu različitih psihoterapeutskih pristupa (psihoanalitički, geštalt, KBT, transakciona analiza i sl).


Konvencionalna terapija je veoma zahtevna što se tiče vremena, jer je često potrebno više seansi da se osoba opusti pre nego što se strah i dodirne.


Cilj svih ovih terapija je da se nikada u potpunosti ne iskoreni. Odredjena količina straha je neophodna jer omogućava osobi da preduzme razumne mere predostrožnosti da bi izbegla opasnost.


Umesto toga, ono što je potrebno naučiti je pravilno upravljanje strahom.


Šta moze da ponudi hipnoza?


Hipnoterapija donosi sledeće:
- mogućnost da se veoma brzo postigne stanje duboke opuštenosti
- korišćenje pozitivnih efekata vizuelizacije


Glavna prednost hipnoterapije u odnosu na druge pristupe je u tome da hipnoterapija ima moć da priđe podsvesnom delu uma, odakle neralna uverenja i dolaze.


Iako se polazi od činjenice da terapija treba da ispita uzroke straha, često u istoriji slučaja neke osobe nema podataka o nekom posebnom traumatskom događaju, koji se može uzeti kao uzrok strahova. Tako da se kod mnogih osoba sa problemom straha i anksioznosti koristi pristup hipnotičke desenzitizacije što znači da se klijent dok je opušten i pod kontrolom izlaže vizuelnim predstavama u vezi situacija koje ga plaše.


Cilj koji se želi postići se dogovara na prvoj senasi i mora biti realističan i dostižan. “Ugovor za akciju” mora biti potvrdjen da se klijent slaže da će se suočiti sa svojim strahom u smislu jednog scenarija i do odredjenog nivoa. Hipno-desenzitizacija omogućava postepeno suočavanje osobe sa njenim strahom uz korištenje nečije mašte, izbegavajći potencijalno traumatične posledice od izlaganja terapiji.


Ostale prednosti


- Naučena autohipnoza može da reguliše anksioznost i strah i da održava terapijske sugestije i posle seanse sa terapeutom
- Povećanje samopoverenja i samopouzdanja
- Posthipnotičke sugestije pomažu klijentu da kontroliše svoje disanje, rad srca, i da dostigne opušteno stanje uma kada se suoči sa uznemirujućim stimulusom
- Disocijacija može biti upotrebljena da bi se obezbedilo sigurno mesto za relaksaciju i da se omogući komunikacija sa delom ličnosti koji je odgovoran za reakciju straha.
- Ideo motorni odgovori mogu biti prizvani da bi se primila dozvola za promenom, da se formira disocijacija i da se uspostavi promena bez mešanja svesnog uma
- Regresija u prošlost može pomoći klijentu da preispita objektivno događaj koji je uzrokovao strah, i da na bazi toga uspostavi kontrolu nad sobom u situacijama koje aktiviraju emociju straha. Regresija takođe može biti upotrebljena u prizivanju pozitivnih emocija kao što su samopoverenje i spokoj
- Pseudo orijentacija u vremenu može biti upotrebljena tako da klijent vizuelizuje sebe kako izlazi na kraj sa budućim okidačima straha.


Ljutnja


Kako možemo izjednačavati stidljivu, nesigurnu osobu sa osobom koja se od besa crveni u licu ?


Lako … kada shvatimo da se duboko unutra nalaze različita osećanja i misleni procesi koji su u suštini isti.


Ljutnja je osećanje kojim pokazujemo da smo povređeni ili frustrirani, i to je sasvim normalno osećanje. Ljutnja može nastati kada nas drugi ne slušaju, kada nas ismejavaju, i u mnogim drugim situacijama. Takođe ljutnja može biti ozbiljan problem, ako se ispoljava na ekstreman način, kroz nasilje, fizičko ili verbalno, povređivanje i zloupotreba drugih. Nažalost , osobe sklone ljutnji često ne mogu prihvatiti da imaju problem, sve dok se ne suoče sa mogućim gubitkom posla, statusa ili partnera, kao posledice njihovog nasilnog ponasanja.


Deci u civilizovanom društvu se često govori ”moraš biti dobar/ra”, “ne ljuti se”, “loš/a si, ako se ljutiš”. Ali ako se deci ne daju alternative u izražavanju njihove povređenosti na zdrav način, njihova frustracija može da dovede do agresivnih obrazaca ponašanja u kasnijem u životu.


Vikanje, psovanje, bacanje stvari unaokolo, danima pre nego što osoba eksplodira u maksimumu svog besa, mogu nam dati osećaj oslobađanja kratkoročno, ali kada se smirimo možemo se osećati posramljeno, sa osećajem krivice i ljutnje prema sebi, što svakako rezultira i gubitkom samopouzdanja. Nažalost ovo često dovodi do otudjenosti, povredjenosti ili osećaja bezvrednosti povređenog partnera ili deteta koje je moralo da ponese teret naše ljutnje.


Ličnost sklona ljutnji može imati izvesne okidače za ispoljavanje sopstvene ljutnje, na primer : “ Ona me nikad ne sluša”, “ On se ponaša tako neodgovorno, zašto ne može da shvati šta sam mislila, i da uradi ono šta želim ?”, “Kolege me vide kao nasilnika, stoga ću tako i da se ponašam…”


Ponekad ti okidači i ne postoje zaista u realnosti, već ih je osoba umislila na bazi svog sistema uverenja. Osobe sklone ljutnji se mogu imati osećaj da nisu dovoljno dobri da bi bili voljeni. Mogu se osećati suviše običnim da zaslužuju neki status u životu. Mogu imati strah od gubitka kontrole, ili od toga da ne budu povređeni. Mogu se plašiti da će izgledati slabo ako ne pokažu agresiju ili dominaciju, tako da na taj način zauzimaju odbrambeni stav sa ciljem zaštite sebe.


Skala izražavanja emocija: pasivnost – asertivnost – agresivnost


S druge strane, postoje osobe koje su naučile da se povlače u pasivnost od najranijeg detinjstva kao način samozaštite, one će često da održavaju takav način ponašanja i u odraslom dobu. Pasivna osoba je sklona da potiskuje svoje emocije, ona se obično slaže sa mišljenjima drugih, i prihvata sve čak i u slučajevima kada ne misli tako. Ovakvom tipu osoba su potrebne simpatije, pomoć i ohrabrenje da “izađu iz svoje ljušture”, za razliku od osoba koje su sklone da svoja osećanja izražavaju na agresivniji način, i koje često nailaze na nerazumevanje i odbacivanje.


Teško je saosećati sa ljudima koji su ljuti i agresivni, ali praksa je pokazala da su to često divna ljudska bića koja pate, ali ne umeju da “nose” svoju bol ili da je na pravi način ispolje. Njihova sopstvena osećanja im prave osećaj neudobnosti i potrebe da se brane a to rade na pogrešan način, tj. napadajući druge.


Najbolji način da se izbori sa ljutnjom, povređenošću i agresijom je da se uči asertivnost, što predstavlja osobenost ponašanja koje je između pasivnosti i agresivnosti.


Asertivne veštine se uče u detinjstvu ukoliko smo imali sreće da se rodimo u sredini koja nas uči da razgovaramo, pregovaramo, budemo spremni na kompromise i stvaramo čvrste stavove ali u okviru bezbednih i razumnih granica.


Upravljanje ljutnjom je način da se razvije sposobnost izražavanja agresivnih emocija na konstruktivni način.


Neki ljudi imaju strah da će izgubiti sposobnost ljutnje ako budu išli na hipnoterapiju, ali ono gde hipnoza može da pomogne je programiranje uma da procesuira ljutnju u kontrolisanim dozama i na kontrolisan način.


Pojedine osobe sa problemom besa, su naučile ( iz detinjstva) da budu pasivni i da eventualno izgube kontrolu u određenim situacijama, dok drugi imaju veoma nisku toleranciju frustracije što dovodi da reaguju trenutno i burno čak i na najmanju provokaciju.


Hipnoterapija postiže značajne uspehe u rukovanju besom i ljutnjom. Ona radi sa nesvesnim (podsvesnim) umom koji sadrži sve naše instinktivne reakcije i navike.


Tokom godina, izvesni okidači koji aktiviraju ljutnju i bes neke osobe su postali deo programa koji je smešten u ovom nesvesnom delu uma, i ako se ti okidači nadraže, bes eksplodira automatski.


Učenje tehnika opuštanja tela i duha je veoma korisno za smanjenje napetosti ličnosti koje su sklone ljutnji.


Korišćenjem dubokih tehnika relaksacije, hipnoterapija može prići podsvesnom delu ličnosti, u nameri da prepozna i promeni te okidače. Strategije rukovanja ljutnjom se mogu naučiti i negativni stavovi mogu biti promenjeni u mnogo zdravija uverenja o sopstvenoj i tuđoj vrednosti.


Jasno je da osoba sklona ljutnji može biti povredljiva, senzitivna i lomljiva jednako kao i osoba koja je stidljiva i rezervisana.


Hipnoterapija pomaže osobama koje su sklone ljutnji da razviju konstruktivnije nesvesne stavove, a kroz autohipnozu koju nauče, oni mogu lakše da se bave odredjenom problematikom u njihovom svakodnevnom životu.


Spavanje


Da li patite od čestog buđenja i nemogućnosti da ponovo zaspite tokom noći? Da li se prevrćete po krevetu pokušavajući da zaspite i da li primoravate sebe da držite oči zatvorene u nadi da ćete zaspati ? Previše razmišljate? Vaše telo je kao simfonijski orkestar. U orkestru ima puno instrumenata i oni moraju da budu dobro naštimovani.


Zamislite raštimovanu violinu i klavir koji gubi ritam. Posle štimovanja instrumenata, oni mogu stvarati muziku punom snagom i delovati kao kvalitetni deo orkestra. Takva muzika je prava magija. Slično tako radi i ljudski organizam. Spavanje je veoma važno za nas. Tokom sna naši telesni instrumenti (organi za varenje, oragani za disanje, mozak, srce i krvni sudovi…) se obnavljaju . Kada ste neispavani, delovi vašeg tela ne mogu da se regenerišu. Vi ste umorni i posledice mogu biti slabost i fizička bolest. Zapamtite da poremećaji spavanja nisu problem. To je samo trenutni simptom Vaših tekućih problema sa kojim se suočavate. To mogu biti stres, anskioznost, strahovi, krivica, tuga, ili mnoge druge stvari. Oslobodite sebe besanih noći; dopustite hipnoterapiji da Vas opusti i kada se probudite sledeći put recite sebi:” Kakav odmor!, Spreman sam za novi dan.”


Poremećaji spavanja


Poremećaji spavanja su mnogo češći problem nego što mnogi ljudi shvataju, a takođe nas mnogo više onesposobi za normalno funkcionisanje nego što smo spremni da to priznamo. U današnjem društvu, često vodimo tako aktivan, skoro maničan život. Tokom dana, maksimalno angažujemo naš um, i noću očekujemo da bi trebali prosto da se isključimo. Ali za mnoge od nas to nije lako. Ako provodite sate u krevetu sa mislima koje se besprekidno smenjuju, budite ubedjeni da ste daleko od sna.


Bez obzira na to što je ovo čest problem, ne znači da tek tako treba da ga prihvatimo i da naučimo da živite sa njim.


Spavanje je hranljivo, i život bez njega je kao život bez hrane. Ako Vaše telo propušta priliku da se osevži i obnovi, posledica je da Vaša psiha trpi.


Pouzdana istraživanja govore o tome koliko naš mozak usporava ako se nismo dovoljno naspavali. Pada koncentracija i sinapse koje povezuju različite delove mozga slabije funkcionišu. Gubimo sposobnost lateralnog mišljenja, i slabi nam fokus.


Kada je mozak suviše iscrpljen, on počinje slabije da funkcioniše, gaseći određene svoje delove po nekom redu. Ova gašenja su poznata kao“mikro-snovi“. Mi svi znamo kako opasni ovi mikro snovi mogu da budu kada vozimo, ali da li ste uzeli u obzir kako to deluje na Vaš posao, na posvećenost Vašoj deci, Vaša dostignuća dok se bavite sportom, ili već neki drugi aspekt Vašeg života.


Manjak sna se takođe povezuje sa višim nivoom stresa, dobijanjem na težini, i teškoćama u odnosu sa ljudima- posebno u partnesrkim odnosima.


Jednostavno je: potrebno nam je dovoljno sna da bi optimalno funkcionisali. i ako patite od nekog poremećaja spavanja, mogućnost da se dovoljno naspavate je pravi izazov. Što ste umorniji, više ste napetiji zbog nesposobnosti da se kvalitetno naspavate. i što ste napetiji, sve je teže da zaspite. Začarani krug je uspostavljen i može se očeikvati da će se samo produbljivati.


Hipnoza za poremećaje spavanja


Hipnoza za poremećaje spavanja, ili hipnoza za opuštanje, kako je još poznata, može biti izuzetno moćno rešenje. Korišćenjem hipnoze za opuštanje, otkrivaju se duboko postavljeni razlozi Vaše tenzije i nesposobnosti da zaspite i održite kvalitetan san.


Sami znate da se morate baviti uzrocima problema, pre nego samo simptomima, a kada su u pitanju uzroci poremećaja spavanja, rad na tome može biti izuzetno izazovan.


Podvrgavanje hipnoterapiji koja je vođena od strane iskusnog profesionalca, u rešavanju poremećaja spavanja, dolazi se do uzroka problema. U jednom trenutku shvatate da hipnoterapija zaista daje rezultate.


Hipnotički tretman za poremećaje spavanja je jednostavan, ne invazivan, i potpuno siguran. A koristi su neverovatne.


Koristi od hipnoterapije za poremećaje spavanja


Zamislite kako ležite, zatvorenih očiju, i kako padate u san. Zamislite kako spavate tokom cele noći i budite se ujutro sveži i podmlađeni. Zamislite kako prilazite kraju dana i shvatate da iako ste spremni za krevet, niste toliko umorni da bi zaspali na nogama.


Na poslu, Vaš um će biti oštar. Bistar i svež. Ideje će teći, i imaćete fokus na njih već kako budu prolazile.


Hipnoterapija za opuštanje i za primenu kod poremećaja spavanja je potpuno sigurna i predstavlja prirodnno rešenje za regulisanje pomenutih poremećaja. Osećaćete se godinama mlađi i to će predstavljati rezultat tretmana, i svi oko Vas će primetiti razliku na Vašoj koži i očima koj će postajati sjajnije.


Ukratko, osećaćete se tako dobro da ćete zračiti, i svi će biti u prilici da to primete.


Koncentracija


Hipnoza ima jedinstveni način za organizovanje misli i sređivanje haosa u glavi. Sve je češća pojava poremećaja pažnje kod odraslih osoba, i takvi ljudi pokušavaju na različite načine da povrate svoju koncentraciju. Ako ste svesni da ne možete lako da donesete odluku, ili ako stalno skačete sa zadatka na zadatak, hipnoterapija Vam može pomoći da vratite koncentraciju, i da uradite više za sebe bez upotrebe lekova.


Ne postoji ni jedna vrsta posla gde koncentracija nije važna. Često imamo problema da se koncentrišemo na zadatke jer imamo mnogo obaveza koje nam prolaze kroz glavu: “Da li sam isključio šporet, moram da platim račune, deca treba da se vode na trening, šta ću uraditi ako ne dobijem to unapređenje”…i sl. Svi ovi dijalozi se dešavaju istovremeno tako da smo prosto onemogućeni da sve uradimo na vreme.


Hipnotički pristupi u popravljanju koncentracije mogu biti podeljeni na dva dela : prvo, osoba mora da nauči kako da se zaista opusti, i kako da ukloni sve misli u stranu, da nijedna svesna misao ne dobija previše pažnje i da ne bude centralna u svesti. Ovo definiše hipnozu kao stanje slično onome pre ulaženja u san. Drugo, kada je osoba na taj način opuštena misli se mogu organizovati i reorganozovati, tako da akcije same po sebi zauzimaju logičan redosled.


Motivacija


Motivacija je ključ za pozitivne stavove (optimizam) u našim životima. Da nismo dovoljno motivisani ne bismo imali volje da funkcionišemo svakodnevno. Motivacija je centralni pokretač za sve što radimo u životu, za bolji posao, za veću zaradu, za zdravije medjuljudske odnose, za stvaranje srećnije porodice. Ali ipak nekad nam nedostaje ovog pokretača. Verovatno svako od nas ima dan kada mu dnevne obaveze izgledaju kao zadprosečni zadaci. Ponekad nam nedostatak motivacije može zaista uticati na raspoloženje i smanjiti efikasnost i spsobnosti. Ovo može voditi daljim frustracijama i ozbiljnijim smetnjama u našem funkcionisanju. Ako osećate da Vam s vremena na vreme nedostaje volje pomoć bi Vam bila dobrodošla.


Potražite hipnoterapeuta da biste osetili maksimum poleta u životu.


Hipnoterapija je suštinski povezana sa konceptom motivacije i može Vam pomoći u mnogim problemima u životu. Od motivacije u sportu, poslu, u ostavljanju pušenja, ili kod smanjenja telesne težine, hipnoza traži rešenja u nedostataku motivacije. Ali postoji uslov, jer za uspešno motivisanje neophodno je da postavite svoje ciljeve. Prepoznavanje ciljeva je veoma važno pre nego što krenete da radite na motivaciji. Motivacija je bitna u identifikaciji Vaših pravih potencijala, iako su ponekad ti potencijali osujećeni određenim iskustvima u životu. Hipnoterapija za motivaciju radi tako što uklanja mentalne blokade povezujući Vas sa Vašom podsvešću.


Hipnoza je bazirana na formuli autosugestije i ona deluje na dubljem nivou nego što neko može i da zamisli. Motivacioni hipnotički postupak komunicira sa Vašim podsvesnim umom, i pokreće ga da menja doživljaj sebe i sliku o sebi. Podsvesno je nepoznato za nas i u velikoj meri je odgovorno za način kako mislimo i reagujemo. Ako ga obučimo da misli na drugačiji način, bez sumnje će se to odraziti i na ponašanju. Podsvesno sadrži prave potencijale koji leže u nama, i vodi nas ka njima. Kroz pažljive afirmacije kao što je: ” Ja mogu to…isl.”, podsvesno stvara veru da ništa nije nemoguće.


Hipnoterapija pomaže kod različitih problema vezanih za motivaciju. Možda želite bolje rezultate na poslu, ili bolje odnose sa ljudima? Potreban Vam je veći uspeh u sportu, ili u školi. Bazična teorija hipnoterapije je vezana za motivaciju , i potrebna nam je u svakom segmentu u životu. Podsećamo da je bitno imati jasne ciljeve da bi hipnoterapija bila uspešna. Hipnoterapija Vam omogućava da se koncentrišete na određeni zadatak, ali ako je zadatak nedefinisan, hipnotički tretman ne može imati efekta.


Hipnoza može izgledati jednostavno za rešavanje ovih problema, ali ipak ćete biti iznenađeni efektima. Kada jednom krenete u ovakvo putovanje samootkrivanja videćete promene za kratko vreme. Kroz promenu doživljaja sebe i slike o sebi, hipnoza Vam daje potpuno novu sliku sveta. Od osobe koja stalno odugovlači, možete postati osoba od inicijative. Definišite Vaše ciljeve sada, i uronite u široko more Vašeg podsvesnog putem hipnoze. Biseri koje nađete će se pobrinuti za svaku situaciju i mogućnost u životu.


Srećan rad na otkrivanju sebe!


Grickanje noktiju - Onichopagia


Grickanje noktiju je jedan od najčešćih načina kome ljudi pribegavaju kada su u stresnoj situaciji.


Razlog zašto mnogo ljudi grickaju nokte, u situacijama stresa, ili prosto iz navike, je u suštini iz istog razloga kao što se dešava kod osoba koje se prejedaju ili kod pušača – i naziva se „ oralna fiksacija.“


Grickanje noktiju je najčešće stečeno u detinjstvu kao rezultat određenog stresnog iskustva.


Negativni efekti grickanja noktiju mogu uključivati povećan rizik od infekcije noktiju a obično podrazumevaju manjak samopouzdanja.


Klinički naziv za grickanje noktiju se naziva onichophagia i javlja se oko:

- 28 -33% kod dece uzrasta 7-10 godina starosti
- 44% adolescenata
- 19-29% mladjih odraslih
- 5% straijih odraslih


Grickanje noktiju je navika koja se razvija u detinjstvu i obično je odgovor na stres ili anksioznost. U kasnijem zivotu se nastavlja kao prihvaćena navika koja se pokreće automatski iz podsvesnog dela uma. Na tom niovu se navika mora i menjati. Hipnoterapija upravo deluje na taj način. Hipnoterapijskim sugestijama se ponovo upisuje scenario zdravog ponašanja na podsvesnom nivou što dovodi do trajnog i bezbolnog prekidanja grickanja noktiju.


Hipnoterapija kod porodjaja


Hipnozu možemo da opišemo kao stanje opuštenosti i povišene svesti izazvane sugestijama. Hipnotisana osoba se oseća veoma prijatno i potpuno opušteno, ali je takodje veoma fokusirana, pažljiva i dobro reaguje na pozitivne predloge. Ne postoji mogućnost da se ove osobe kontrolišu ili da se njima manipuliše. Osobe u hipnozi su uvek u stanju da misle, čuju i razumeju. Svesni su svega šta se dogadja ali zadržavaju svoju samokontrolu.


Hipnoza se širom sveta koristi od strane mnogih zdravstvenih stručnjaka kao što su lekari, psiholozi, psihoterapeuti, stomatolozi…


Kako hipnoterapija pomaže prilikom porodjaja ?


Hipnoza može pomoći u obezbeđivanju prirodnijeg načina porođaja. Klinička hipnoterapija Vam pomaže da postignete izuzetan stepen kontrole nad Vašim umom i telom. To podrazumeva da imate veću sposobnost da kontrolišete bol, strah i anksioznost tako da tokom porodjaja stvarate mirnije iskustvo i rađate bebu sa manje stresa.


Tokom drugog stanja, nelagodnost zbog bola u leđima, jutarnje mučnine, glavobolje, nesanica mogu biti značajno ublažene. Strah od bolnica, igala, tokofobija, panični napadi i postporođajna depresija mogu stvoriti neprijatnosti tokom trudnoće ili porođaja. Hipnoterapija i psihoterapija mogu stvoriti bolje sposobnosti za prevazilaženje pomenutih problema i samim tim bolje mentalno zdravlje.


Nije neobično za trudnice da razvijaju različite vidove problematičnih, negativnih, i depersivnih misli koje se tiču njene budućnosti. Jasno je utvrđeno da smanjenje takvih osećanja tokom trudnoće smanjuje mogućnost nastanka postporođajne depresije.


Buduće majke koje uče hipnozu, daju sebi više kontrole tokom trudnoće i prilikom porođaja.


U hipnozi bićete svesni dolaska bebe na svet. Tako nešto se zaista ne sme propustiti.


Žene koje su imale iskustva sa hipnozom tokom porođaja će skoro uvek koristiti ove metode i u narednim porođajima.


Prednosti korišćenja hipnoze tokom porođaja :


  • Skraćenje perioda porođaja
  • Smanjenje upotrebe analgetika, ili potpuno izbacivanje upotrebe istih
  • Manji stepen iscrpljenosti majke posle porođaja
  • Manji stres za novorođenu bebu
  • Mirnije iskustvo rađanja
  • Potpuno bezbedan i efikasan metod

U zapadnom svetu mlade žene su doživljavalje porođaj kao izuzetno bolan događaj, ali žene u nekim drugim kulturama se pripremaju za rađanje deteta potpuno mirno i tiho.


Hipnoza stvara mir i opuštenost i fizički i mentalno, tako što smanjuje bol, reguliše krvni pritisak, anskioznost, stres i muku.


Smanjeno vreme porodjaja


Utvrđeno je da se hipnozom može skratiti period porođaja


Smanjenje upotrebe analgetika, ili potpuno izbacivanje upotrebe istih


Edukovanje trudnica hipnotičkim tehnikama može značajno da umanji bolove u toku porođaja. Ako i postoji nekad potreba za analgeticima, često sa primenom hipnoze bude dovoljna manja doza. Mada se često i dešava da analagetici nisu ni potrebni već je dovoljan i sam hipnoterapjski pristup. To je prednost jer analgetici mogu biti rizični i za majku i za plod.


Manji stepen iscrpljenosti majke posle porodjaja


Ako su opuštenije i mirnije tokom porođaja žene su sasvim razumljivo manje iscrpljene posle njega.


Manji stres za novorodjenu bebu


Dokazano je da bebe plaču manje , bolje se hrane i generalno su mirnije, zbog manje trauma pri rađanju.


Tiho i mirno iskustvo radjanja


Sa više kontrole nad svojim duhom i telom, buduće majke mogu imati prirodniji pristup porođaju i u stanju su da dožive i uživaju u samom dolaska bebe na svet. Posle porođaja je manja šansa za razvijanje postporođajne depresije.


Prenatalna depresija


Kontrola depresije pre porođaja je bitna, posebno za one žene koje su imale simptome depresije tokom trudnoće. Uzroci za njeno nastajanje su široki i različiti; neplanirana trudnoća, nestabilan partnerski odnos, nesigurnost u vezi posla, loša materijalna situacija i sl. i kod ovog tipa depresije se pojavljuju osećanja beznadežnosti, bespomoćnosti, i neadekvatnnosti.


Američki psihijatrijski žurnal 2002 godine otkriva da je uzimanje antidepresiva iz grupe SSRI tokom trudnoće povezano sa dvostruko većom šansom za razvoj preranog porođaja i posledičnom manjom težinom novorođenčeta. Takođe izloženost pomenutim lekovima u poslednjih 3 meseca trudnoće dovodi do slabije ocene fizičkog zdravlja deteta.


Kod žena koje su uzimale antidepresive, i koje zbog trudnoće moraju da prestanu sa takvom terapijom postoji mogućnost da razviju depresivnost većeg intenziteta.


Trudnice koje savladaju veštine za prevazilaženje problema koji mogu nastati u trudnoći i za vreme porođaja, daju sebi priliku da imaju veću kontrolu situacije i sopstvenog života uopšte.


Postnatalna depresija


Postnatalna depresija se pojavljuje u 10-15 % trudnica godišnje, i ove žene imaju veće šanse da budu depresivne i posle narednog porođaja.


Mnoge žene često u okviru 4 dana po porođaju su neraspoložene i eventualno se osećaju tužno. Ovo je sasvim normalno i naziva se postporođajna tuga. Ipak neke žene nastavljaju da se osaćaju tužno i anksiozno u vezi svog deteta, i nesposobne su da izađu na kraj sa novom situacijom. One mogu osećati neadkevatnost ili čak i krivicu, doživljavajući sebe kao lošu majku. Nedostatak kvaltetnog noćnog sna takodje, dodatno povećava umor i letargiju tokom dana.


Negativne misli povećavaju depresivni period koji može potrajati mesecima, a nekad i više od godine. Takvo stanje može ugroziti vezu majke i deteta. Kratki hipnotički treninzi mogu pomoći ženi da razmišlja, da se oseća drugačije i da bude sposobna za kvalitetnije savlađivanje problema u osetljivom periodu.


Primarna i sekundarna tokofobija


Primarna tokofobija je strah od smrti u porođaju, i gađenje ili osećanje užasa od samog procesa porođaja. Žene sklone ovoj vrsti straha na svaki način izbegavaju trudnoću.


Sekundarna tokofobija nastaje na osnovu prethodnog traumatskog iskustva na porođaju, slabe akušerske i medicinske usluge, pretodne postnatalne depresije, ili drugačije lične zabrinutosti i ansioznosti.


Naravno,ne doživljavaju sve žene ovakvo iskustvo. Neke žene su osetljivije od drugih, jer prag bola i emocionalne tolerancije su individualna stvar.


Oba ova problema mogu biti rešena, ako se ženi obezbedi pravovremena pomoć iskusnog kliničara.


Hipnotička priprema za porodjaj


Rađanje treba da bude radostan, miran događaj do koga se dolazi prirodno, ali se mnoge buduće majke plaše da će cela ta situacija biti strašna, bolna i komplikovana.


Priprema za porođaj sa upotrebom hipnoze predstavlja seriju seansi za trudnice koja treba da ih nauči tehnikama opuštanja kroz samohipnozu, što ima za cilj da ih osobodi straha i tenzije, i da zameni neprijatna osećanja unutrašnjim mirom i poverenjem. Hipnotička priprema za porođaj je veoma popularna u USA, mada je i tamo postepeno dobijala na popularnosti.


Hipnotičke seanse u pripremi rađanja objašnjavaju da je telo majke dizajnirano da radi u neuro mišićnoj harmoniji sa prirodnim procesom rađanja, i edukuje žene kako se stvara i kontroliše prirodni regulator bola. Seanse se organizuju u prisustvu oca deteta, koji igra značajnu ulogu u stvaranju sigurnog ambijenta za porođaj.


U senasama žena takođe uči o zabludi da je bol sastavni deo prođajnog procesa i zašto žene u drugim kulturama mogu da se porađaju skoro bez ikakve nelagode. Praksa duboke relaksacije i vizualizacije zajedno sa tehnikama disanja su važni delovi kursa.


Povratne informacije od parova koji su imali iskustvo sa hipnotičkom pripremom su veoma pozitivna. Oni govore o tom ohrabujućem iskustvu u atmosferi bez straha i tenzije.


Žene su konstantno bombardovane sa negativnim pričama u vezi rađanja. Često se govori da je to nešto najbolnije što će se desiti u njihovom životu, iznose im se svi krvavi detalji porođaja sa komplikacijama i o mogućim medicinskim intervencijama. Na to se dodaju priče o dojenju i neprospavanim noćima. Nije ni čudo da žene postanu anksiozne i zabrinute od tih priča, i da bol zbog rađanja postaje samoispunjavajuće proročanstvo.


Ali ne mora da bude tako, porođaj je prirodna pojava, ono za šta je žensko telo i stvoreno. Rađanje sa hipnotičkom pripremom je filozofija i tehnika za postizanje zadovoljstva u radjanju deteta bez stresa.


Hipnoza pomaže da se povežete sa Vašim unutrašnjim resursima, Vašom unutrašnjom snagom koja Vam omogućava da ostanete opušteni i spokojni, stvarajući svoj prirodni epidural.


Bol je veoma subjektivna stvar i ako neko misli o bolu onda će ga i isprovocira. Hipnoterapiju treba kombinovati sa edukacijom o biologiji tela i o tome kako je telo žene dizajnirano za čin rađanja. i ako osoba razmišlja o kontrakcijama koje treba da pomognu bebi da uđe u novi svet, onda će ona automatski da ima drugu perspektivu o rađanju i porođaju.


Ostali problem tokom porođaja uključuju cepanje delova porođajnog kanala, zarastanje istih, dojenje, vraćanje na figuru pre trudnoće. Sve ovo se pokriva hipnotičkom pripremom porođaja.


Mnoge žene koje su imale carski rez pri prvom porođaju, i sada žele prirodan porođaj to mogu da postignu uz pomoć hipnoze. Druge su imale duge i bolne porođaje sa različitim intervencijama ili epiduralnom anestezijom. Posle hipnotičke pripreme, većina žena su došle do mogućnosti za odvijanje prirodnog porođaja koji je bio dosta kraći nego prethodni. Takođe laše su se oporavljale, nisu imale problema sa dojenjem, i većina se vraćala prvobitnoj figure za 2 do 3 nedelje posle porođaja.


Mnogi muževi/partneri su bili veoma zadovoljni što su bili uključeni u pripremu za porođaj i u na samom porođaju. To je zančilo da oni ne moraju više da osećaju bespomoćno i izolovano. U stvari hipnotička priprema za porođaj je dizajnirana za buduće majke i njihove partnere.


Unutrašnji focus hipnoterapijskog transa je veoma povezan sa unutrašnjim fokusom porođaja, tako da hipnoza zaista doprinosi magičnom iskustvu rađanja.


Relaksacija


Opuštanje je od apsolutne kjlučne važnosti za dobrobit zdravlja i blagostanja, ali se tome očigledno ne daje dovoljno značaja. Živimo u veoma stresnom svetu, i ako se ne opuštamo u dovoljnoj meri to može imati velike destruktivne posledice po naše zdravlje i kvalitet života.


Kada je u pitanju stres i relaksacija, tada govorimo o reakciji simpatičkog, odnosno parasimpatičkog dela nervnog sistema. Simpatička rekacija je šire poznata kao reakcija bori se ili beži. Odgovor parasimpatičkog dela nervnog sistema je poznatiji kao odgovor opusti se.


Kada primetimo da smo u opasnosti simpatički sistem stupa u akciju, pokreće našu cirkulaciju, putem adrenalina, tako da nam ostaju mogućnosti borbe ili bežanja. Raste nam frekvencija srčanih otkucaja, krvni pritisak, krv se povlači iz unutrašnjih organa, i ide ka mišićima, spremnih za akciju.


Kada opasnost prestane pokreće se naš sistem za relaksaciju- parasimpatikus, uklanja se adrenalin iz krvi, usporava rad srca, i krv se vraća u unutrašnje organe.


Sistemi koji su opisani iznad su veoma efikasni kada se čovek bavi sa jednim do dva velika stresa tokom dana, kao što je to bio slučaj u praistorijskom periodu, kada je čovek morao da juri životinje ili da beži od njih, nekoliko puta na dan. Ljudska tela su lako mogla da podnesu to čak i ako je opasnost bila mnogo veća, jer čovek sav ostali deo, a to je većina vremena, bio opušten.


U današnje vreme čovek se susreće ne samo sa jednim do dva velika stresa tokom dana, već sa stotinama manjih. Uzmite samo upravljanje kolima na primer, koliko je to stresno ? Drugi izvori stresa uklučuju naš posao, porodični život, problem sa novcem … sve ove situacije ukljkučuju našu rekaciju bori se ili beži. Kada se reakcija bori se ili beži aktivira više puta dnevno, telo se nikad ne oporavi potpuno suprotnom rekacijom opuštanja jer za to nema vremena; sve dok ne odemo u krevet na spavanje. Naš sistem za opuštanje prosto ne može da se izbori sa tolkom količinom stresa koja nas okružuje na dnevnoj bazi.


Efekti stresa na ljudski organizam su zastrašujući. Kada se aktivira naš simpatički sistem, krv se povlači iz prioritetnih funkcija kao što su varenje ili imuni sistem. Ovaj višak krvi se šalje na glavne grupe mišiča odgovorne za “bori se ili beži”. Sve to rezultira slabljenjem parasimptikusa i naši vitalni sistemi ne funkcionišu 100%.


Zamislite da imamo veliki krčag u našoj glavi, i svaki put kada imamo stresnu situaciju krčag se puni i postaje sve nestabilniji. Tokom vremena, krčag se toliko nauni da ako nemamo dovoljno opuštanja, dolazi do prelivanja. Takođe je moguće da bi neki incident izazvao naglo prelivanje, što bi se manifestovalo izrazitim izlivom emocija. Da li ste ikad doveli sebe do “pucanja” zbog neke sitnice, a u stvari ste bili pod stresom zbog nečeg drugog ? Što smo više stresniji, potrebna su nam jača sredstva opuštanja. Često iskaljujemo napetost kroz agresivno ponašanje, plakanje, prejedanje, korišćenje stimulativnih sredstava. Sve su to nezdravi načini.


Kako hipnoterapija pomaže u relaksaciji ?


Hipnoterapija ima izuzetne mogućnosti za postizanje brzih efekata opuštanja.


Ona pomaže na tri načina: isključivanjem simpatičkog nervnog sistema ( bori se ili beži), uticaj na menjanje vaših reakcija na stresne situacije i pomaže Vam da se opustite i da aktivirate svoj parasimpatički odgovor.


Kada uđete u hipnotičko stanje Vi ste veoma opušteni. Dok ne osetite, teško je opisati kako to zapravo izgleda. Hipnotički trans je veoma sličan stanju duhovne molitve ili meditacije. Vaše telo i duh se kompletno opuštaju, napetost se uklanja, i ostavlja Vas u osećanju lakoće i svežine. Samo ovo je od izuzetne važnosti za Vaše telo.


Razlog zašto smo pod stresom je zbog naših reakcija na određene situacije. U hipnozi Vi možete analizirati zašto reagujete na određeni način i onda delovati u smeru promene takvog ponašanja. Ako promenimo značenje neke situacije to često jeste ključ koji dovodi do smanjenja stresa.


Konačna uloga hipnoze je da Vas opusti ali i da Vas nauči samohipnozi tako da možte pristupiti opuštenijim stanjima uma i tela i u privatnosti svoga doma, dok ste na pauzi na poslu, dok dugo čekate u koloni u svom automobilu… Ovo neće samo isključiti Vaš stres i otkloniti anksioznost, već će takođe ojačati Vaš parasimpatički odgovor na stresnu situaciju. Kada ste na takav način ojačani to znači da će u stresnoj situaciji vaše telo biti sposobno da izađe na kraj sa tim negativnim uticajima mnogo efikasnije.


Neke od prednosti upotrebe hipnoze su:


Hipnoterapija u sportu


  • Više energije
  • Bolji san
  • Jači imunitet
  • Povećanje koncentracije
  • Bolje sposobnosti za rešavanje problema
  • Veća generalna efikasnost u realizaciji zadataka
  • Više boljeg raspoloženja
  • Manje glavobolja i bola

Za sve, profesionalnce i rekreativce u sportu, bez obzira na vrstu sporta, potreba za boljim rezultatima je pokretač koji ih navodi da ulažu odredjeni napor. Praktični trening sam po sebi često nije dovoljan za zadovoljenje te potrebe, već se sve više prepoznaje i važnost psihe u dostizanju vrhunskih sportskih rezultata.


Kako se sportski profesionalizam povećava u celom svetu, i sportisti uživaju u mogućnnosti da treniraju maksimalno, postaje jasno da psihologija u sportu jeste veliki faktor i za individualce i timove, i mnogi treneri se danas obraćaju sportskim psiholozima d aim pomognu da dobiju najbolje od svojih sportista.


Korišćenjem vizualizacije, tehnika relaksacije i postavljanja ciljeva kao uobičajenih sredstava je sada uobičajeno u mnogim sportovima. Bitno je istaći da ova i mnoga druga psihološka sredstva mogu biti znatno uvećana upotrebom hipnoze. Sportska hipnoterapija koristi sportsku psihologiju i hipnozu u cilju uvećanja mentalne snage, bržeg oporavljanja od povreda i povećanja koncentracije kako u treningu tako i u takmičenju.


Neke od glavnih oblasti gde hipnoza pomaže u sportu ćemo pomenuti, ali ta lista nije konačna i svakako individualno mogu postojati specifični problemi koji se takođe mogu tretirati hipnozom.


  • Postizanje boljih rezultata
  • Uvećanje motivacije
  • Oporavljanje od povreda
  • Jačanje samopouzdanja
  • Popravljanje fokusa i koncentracije
  • Prevazilaženje mentalnih blokada
  • Upravljanje emocijama

Samopouzdanje


Naravno nisu samo problemi na terenu oni koji pogađaju sportiste i njihova dostignuća. Neki problemi koji se posebno ne vezuju za sportiste kao što su nesanica, stres, strahovi, traume i sl. mogu ometati napredak sportiste, a isto tako se mogu uspešno rešavati hipnoterapijom. Pošto sport postaje sve više kompetitivan, i oni koji učestvuju u njemu postaju sve jačI i jačI, i njihova mentalna strana postaje sve važnija. Tako da je sportska hipnoterapija savršena metoda za pomoć u razvijanju tih potrebnih mentalnih sposobnosti, i podizanju rezultata na viši nivo.


Svako ko želi da napreduje u životu i da pravi pozitivne, konstruktivne odluke potrebno je da razvije zdrav nivo samopoverenja tj.samopouzdanja.


Podvlačimo reč “zdravog” poverenja, jer ljudi često mogu biti nazgled prepuni samopouzdanja koje lako prelazi u aroganciju, koja opet često govori o skrivenoj nesigurnosti. U svakom slučaju, ako neko želi da postigne nešto bitno u životu mora imati dovoljno samopouzdanja, i veru u sebe.


Nedostatak samopoverenja je prilično čest problem. Ovo se može manifestovati na brojne načine koji ometaju ljude u postizanju ličnog zadovoljstva, poslovnog ili društvenog uspeha.


Šta uzrokuje nedostatak samopouzdanja? Kada istražujemo uzroke nedostatka samopouzdanja, često dolazimo do toga da iskustva iz prošlosti postavljaju neke naše negativne mentalne i emocionalne navike kao i fizičke manifestacije tih navika.


Nedostatak samopouzdanja često može biti uzrokovano traumatskim iskustvom u osetljivom momentu. Nešto je postavilo obrazac koji se održava u sadašnjosti često kao negativni samoograničavajući unutrašnji dijalog..“ Nisam dobar“…“ neću im se svideti“…“ ne zaslužujem to“…“suviše sam debeo“…“suviše sam mršav“…“plašim se“…“ne mogu da se izborim sa tim“…“to se uvek dešava meni“…


Šta god bio taj unutrašnji dijalog, vrlo efektivno i podsvesno osoba uvlači u sadašnjost isto negativno iskustvo koje je i započelo obrazac. Ovaj ciklus može biti zaustavljen na isti način kao što možemo promeniti pokvarenu ploču za onu, u čijoj muzici uživamo.


Reči imaju moć


Reči imaju moć i ako se ponavljaju više puta, one imaju efekat. Dakle, ono što kažemo sebi o sebi direktno utiče na iskustvo koje imamo u sadašnjosti.


Ako je osobi “muka” svog nedostatka samopouzdanja i želi da unapredi život, prva stvar koju treba da uradi je da postane svesna i da prati svoj unutrašnji dijalog, jer na taj način prepoznaje negativne obrasce dijaloga u realnom vremenu.


Na primer, na seansi sa klijentom terapeut može prizvati sliku majke klijenta okruženu sa divnom porodicom. Klijent će prepoznati ljubav porodice i svu sigurnost takvog ambijenta, ali ipak duboko u sebi, će se i dalje u sebi osećati nekompetentno i nedostojno. To ukazuje da je njegov unutrašnji dijalog formiran u ranom detinjstvu i to u odnosu sa vrlo zahtevnom majkom koja je verovala da je klijent osuđen na propast i da nije dovoljno dobro šta god da on uradi. To je poruka koju je klijent nosio do svog zrelog doba, bez obzira na sve pokušaje da to ospori njegova nova porodica i prijatelji.


Drugi primer je klijent kome je bilo teško da prođe pored kioska bez jakog poriva da zastane i kupi nekoliko čokoladica , koje bi pojeo odjadamput. Negde duboko u sebi on je ponavljao dijalog baziran na negativnom iskustvu koje ga je navodilo na uverenje da treba da bude kažnjen. Sada je ta kazna maskirana lažnim osećanjem da će jedenjem čokoladica umiriti sebe. Ipak, posle jedenja čokoladica oseti samoprezira i začarani krug se nastavlja.


Postizanje promene sa većim samopouzdanjem


Kako prekinuti začarani krug ? Osoba mora da postane svesna svog samoograničavajućeg dijaloga i da prestane da razmišlja i govori o onome što NE želi da joj se u životu dešava, prisećajući se stalno svog lošeg iskustva. Sa hipnozom je to zaista moguće .


Postoji samo sadašnjost. Ako govorimo nešto u ovom momentu, to se dešava u sadašnjosti,i nije ni naša prošlost ni budućnost. Ako govorimo: “ To se uvek dešava meni…ne mogu dalje… ne mogu da uradim ovo…“ to nam se i dešava. Sumnje su deo našeg života, i mi možemo da ih budemo svesni:“ bio sam sklon da se plašim…“, „ u prošlosti, ja sam…“, „osećao sam se…“ Nema atlete koji će dobiti trku a da sumnja u svoje sposobnosti. Potrebno je promeniti način mišljenja ka onom koje kaže: JA MOGU, JA HOĆU.


Ako želimo da imamo drugačije iskustvo sada, moramo da aktivno radimo na tome da ne unosimo u sadašnjost loša iskustva iz prošlosti. Pošto ne možemo da promenimo prošlost, možemo da živimo bez njenog tereta koje bismo preneli u sadašnjost.


Kako nam hipnoterapija može pomoći da napravimo taj prelaz ?


Hipnoterapija pomaže osobama da identifikuju gde su napravili te negativne obrasce i koje su bile okolnosti u kojima se taj njihov neželjeni dijalog prvi put pojavio. Prepoznajući dijalog oni mogu da shvate tačno gde su bili problemi, i zajedno sa terapeutom mogu da istraže iskustva koja su postavila samoograničavajuće obrasce. Hipnoterapija se ne zadržava na tim obrascima, već prosto otkriva šta se desilo, kakav je uticaj toga, i na osnovu toga pokreće proces menjanja načina na koji su se ti događaji odrazili na trenutni život klijenta.


Hipnoterapeut koristi brojne tehnike da pomogne klijentu da promeni perspektivu, uključujući inirektnu perspektivu i hipnotičku relaksaciju. Cilj je da klijent počne shvatati da način na koji je doživljavao realnost nije isti sa tim kako je zapravo realnost izgledala, da postoje bolji i korisniji načini da se osoba odnosi prema lošim iskustvima, i da ta iskustva više nemaju moći nad njim.


Nedostatak samopouzdanja se može manifestovati na veliki broj načina. Nekada su to problemi vezani sa telesnom težinom, stresom na radnom mestu, ili smetnje sa preteranim strahovima.


Ljudi koji su bili zlostavljani i koji su zbog toga imali teškoće da stvore stabilne partnerske odnose, ili da uopšte veruju ljudima posle hipnoze dolaze do veoma praktičnog prepoznavanja da stvari koje su im se dešavale u prošlosti nemaju više uticaja na njih. Ovakva promena svesti omogućava osobama koje prevaziđu manjak samopouzdanja da započnu nove odnose sa ljudima i da obogate svoj život u svakom smislu.