Kako se klijent uvodi u stanje hipnoze


Postoje nekoliko načina da se podstakne hipnoza i razliciti hipnotizeri će koristiti svoje omiljene metode. Scenski hipnotizer i hipnoterapeut mogu da koriste različite metode. Neki vole da počnu sa nekim oblikom fascinacije. Oni vas mogu zamoliti da se koncentišete na spirale koje se okreću il na neki drugi objekat. Ali nemojte biti razočarani ako se ova tehnika ne koristi u Vašoj seansi, jer to su samo varijacije a ne neophodnost.


Iskreno,u današnje vreme nema mnogo terapeuta koji će tražiti od vas da ih pogledate u njihove „prodorne oci“, ili da piljite u sat koji se klati. Takve stvari imaju veze sa staromodnim holivudskim filmovima a ne sa današnnjom modernom hipnoterapijom.


Danas se najviše koriste tehnike opuštanja i verovatno će terapeut od vas zatražiti da se koncentrišete na ono što vam govori. Na primer možete biti upitani da usmerite svoju pažnju na disanje, ili da zamislite različite stvari, šetnju po obali mora, šumi, livadi…


Tokom indukcije (uvodjenja u stanje opustenosti), terapeut će verovatno da vam se obrati na određeni način i govoriće određenim tempom, koji je dizajniran da lagano uspori moždane talase. Ovo će vam pomoći da postepeno uplivate u prijatno stanje hipnotičkog transa u kome ćete iskusiti osećaj opuštenosti i blagostanja.


Reci kao sto su: „opuštanje“,“dublje“, „san“, „pospanost“ se cesto koriste u početnoj fazi hipnoze – indukciji. Međutim ove reči nisu namenjene da vas uspavaju. Njihova funkcija je da budu umirujuće i pošalju posebne poruke do mozga, da vam pomognu da postanete opušteni i smireni.


Hipnoza nije stanje nesvesti (kome), već se samo vaša svest menja u smislu da postaje kreativnija i da budi svoje uspavane potencijale. I zaista, vaš um ostaje jasan i fokusiran i verovatno ćete se setiti najvećeg dela onoga sto ste čuli tokom seanse.


Neki ljudi veoma lako ulaze u hipnotičko stanje, dok kod drugih to traje duze. Neki imaju jače sopstvene otpore, strahujući da zavise od drugog, a neki ne i tako lakše koriste terapeuta za zajednički cilj.


Većina ljudi ostane u prilično laganom stanju hipnotičkog transa, dok veoma mali procenat prirodno ide na mnogo dublje nivoe. Ono što je dobro, je da za pozitivni efekat ne zavisi od same dubine hipnotičkog stanja, rezultati se mogu postići u punom obimu i u „plitkoj“ hipnozi. Kao što smo već rekli, presudna je lična motivacija i kapacitet za postizanje promene.


Ponekad ljudi tokom seanse menjaju nivoe svesti iz lakših u dublja stanja. Sve to je savršeno normalno. Duboka stanja hipnoze nisu neophodna za uspešnu terapiju.


Neki ljudi veoma lako ulaze u hipnotičko stanje, dok kod drugih to traje duze. Neki imaju jače sopstvene otpore, strahujući da zavise od drugog, a neki ne i tako lakše koriste terapeuta za zajednički cilj.